У изненадној победи у продужецима финала мушког хокеја на Олимпијади, Руси су победили Немачку 4:3.

Фото: Reuters
Фото: Reuters

Али Русима није било дозвољено да њихова химна буде пуштена, или њихова застава подигнута, услед ранијег допинг скандала. Због тога је екипа игнорисала забрану и певала руску химну, надглашавајући се са звуцима олимпијске химне.

Неке ће ово подсетити на сцену из ,,Казабланке“ у којој су француски патрони Рикове крчме стајали и гласно певали Марсељезу у инат ,,Стражи на Рајни“ која се орила са стола за којим су седели немачки официри.

Када је комбиновани северно-јужни корејски олимпијски тим ушао на стадион, потпредседник Мајк Пенс је остао да ћутке седи. Али десетине хиљада Кореанаца су стајале и поздрављале уједињени тим.

НАЦИОНАЛИЗАМ СЕ НЕ МОЖЕ ИГНОРИСАТИ
Америка може да пружа одбрамбени штит за Југ, али Кореанци са обе стране демилитаризоване зоне виде себе као један народ. А Ким Џонг Ун није будала, па користи дубоке племенске везе за које зна да постоје.

Посматрајући како Руси пркосно певају своју химну, буде се асоцијације на летњу Олимпијаду у Мексико Ситију 1968. на којој су тркачи Томи Смит и Џон Карлос стајали на подијуму, са песницама у црним рукавицама подигнутим у поздрав Црне моћи, истичући свој одвојени расни идентитет.

Западне елите би могле да се гаде повратка национализма. Али боље би им било да га не занемаре, јер чини се да ће истицања националног и племенског идентитета бити главна ствар у будућности.
Неки од учесника Конференције конзервативне политичке акције (CPAC) прошле недеље су били запањени присуством Британца Најџела Фаража и Францускиње Марион Ле Пен.

Али Фараж је најодговорнии човек за ,,Брегзит“, историјску британску одлуку о напуштању ЕУ. Ле Пен је можда најпопуларнија личност странке Национални фронт која је освојила 35 одсто гласова у другом кругу избора у којим је победио председник Емануел Макрон.

А најдаље што Национални фронт иде у интегришућим ставовима је гесло ,,Нека Француска буде Француска“. Француски народ не жели да њихова земља буде освојена од стране милиона миграната из Африке и исламског света који се не могу асимиловати.

Они желе да Француска остане шта је била. Да ли је то погрешно? Није ли очување земље, те националне фамилије у којој неко одраста, конзервативно? У Мађарској и Пољској етнонационализам, као уверење да су државе-нације најспособније да заштите и одбране посебан и јединствен народ – са посебном и јединственом историјом и културом – већ је у успону.

Глобалисти би могли да гледају на УН, ЕУ, НАФТА и ТПП као на камене темељце ,,универзалне нације“ свих раса, племена, култура и веровања. Али растући бројеви људи у свакој земљи, на сваком континенту, одбацују ову визију. Они настоје да обнове оно што су њихови родитељи и баке и деке имали – државу-нацију која је само њихова.

Националисти попут Фаража, који желе да извуку своје земље из социјалистичке супердржаве попут ЕУ, и народи који настоје да се одвоје и успоставе нове државе попут Шкотске, Каталоније, Корзике и Венета данас, или Квебека јуче, нису ишта више антиконзервативни од америчких патриота Лексингтона и Конкорда који су такође желели своју државу.

НАЦИОНАЛИСТИЧКА КОНТРАРЕВОЛУЦИЈА
Зашто су Европљани који желе да зауставе масовну имиграцију са оне стране Медитерана, који желе да очувају ко су и шта су, проказани као расисти? Нису ли народи афричких и блискоисточних земаља пре пола века протерали европске досељенике који су помогли изградњу тих држава?

Родезија пилота ,,спитфајера“ Ијана Смита је била драгуљ нација од 250.000 белаца и неколико милиона црнаца која је остваривала трговински суфицит чак и када је била под бојкотом и санкцијама света који ју је мрзео.

Када је Смит био принуђен да преда моћ, ,,Друг Боб“ Мугабе је преузео власт, отпочео пљачку белих Родезијанаца и повео своје Шона саплеменике у покољ Матабела свог ривала Џошуе Нкома.

Осамдесетпет одсто беле популације која је живела у Родезији пре ,,владавине већине“ је нестало у Зимбабвеу. Више од половине белаца који су Јужну Африку учинили најнапреднијом и најпросперитетнијом земљом континента је такође нестало. Да ли су ове земље боље него што су биле? За кога?

Посматрајући уназад досадашњи ток 21. века, транзициона елита, која је замислила бескрајну ерозију националног суверенитета и долазак новог светског поретка отворених граница, слободне трговине и глобалног старатељства над судбином човечанства, заправо је изазвала контрареволуцију.

Да ли ико мисли да Ангела Меркел изгледа као представник будућности? Узмимо у разматрање највеће земље света. У Кини етнонационализам, а не владајућа Комунистичка партија, уједињује и инспирише 1,4 милијарди људи да замене Америку као прву светску силу.

Национализам одржава Владимира Путина. Национализам и јединствени идентитет хиндуистичке нације уједињује и оснажује Индију. Овде, данас, то је национализам типа ,,Америка на првом месту“.

Заиста, сада када је крсташки поход демократије Џорџа Буша млађег скончао као и дечији поход Петра Пустињака, која је то визија, који је то историјски циљ који нуде наше елите да инспиришу и регрутују наше људе?

Патрик Бјукенен

Превео Војислав Гавриловић

Извор: standard.rs / buchanan.org

Advertisements