Да се разумемо, нешто више од 1200 људи је једно јаче бирачко место у Београду. Читав кварт у неком београдском насељу. Толико њих професора, академика, јавних личности из света културе, спорта, новинарства, глуме, једном речју она истинска српска елита, дала је подршку листи ,,Зато што волимо Београд-Александар Вучић“. Лично сам поносан и урамићу тај списак како бих једног дана својој деци показивао да им је отац раме уз раме са свим тим великанима давао подршку једној заиста доброј политици која је тренутно на делу у српској престоници.

МОНОПОЛ НА ПОДРШКУ ЕЛИТЕ
Међутим, неки су се нашли у тоталној конфузији. Навикнути да само они смеју да имају епитет ,,елите“ који су годинама медијским манипулисањем себи пришивали, те да свако ко другачије од њих размишља не сме ни да помисли да буде уопште питан за мишљење, кренули су у жестоке нападе на људе који су потписали подршку Вучићевој политици. Посебна су им мета за одстрел интелектуалци који су до јуче заједно са њима потписивали разноразне апеле, који су били суштински политичка подршка данашњим опозиционим политичарима.

Изгледа да су умислили да је интелектуалац нечије приватно власништво, те да се монопол над његовом подршком за њихове политичке циљеве подразумева. Док то ради, он је део ,,елите“, а ако се дрзне и промени мишљење, од те исте ,,елите“ добије ногу у задњицу и медијску харангу. Од тог момента више није врхунски глумац, није дао никакав допринос у науци, увек је био лош спортиста, његово културно стваралаштво је на нивоу паланке.

Оно што је сада проблем за ове што воде такву харангу према људима који су се одлучили да подршку укажу Вучићевој политици је у томе што ових што су уз Вучића сада има заиста много. Било би немогуће објаснити да су сада сви они одједном лоши професори, академици, глумци, спортисти, јер по тој логици онда нико у Србији не би ваљао, с обзиром да су сви они, када се списак погледа, запараво истинска окосница српске друштвене елите.

Отуда се примењује тактика директног вређања, односно напада на личност тих људи тврдњама да су они најобичнији превртљивци који за новац и привилегије дају Вучићу подршку, или су у страху од Вучића, па су принуђени да му потпишу подршку. Ту долазимо до суштине карактера тих који нападају, јер они полазе од себе. Да, они су највећим делом увек све радили из чистог интереса.

КУКЊАВА, ПА СВЕ ПО СТАРОМ
Оног момента када су им монополи ускраћени и када се показало да и за њих постоји алтернатива која у време владања њихових фаворита није могла нигде да се појави и да искаже своје мишљење, тако су они скочили да нападају. Ненавкнути да им се неко супротстави у њиховом једноумљу, а посебно ненавикнути да неко може да промени мишљење у односу на њихово, они још увек сањају враћање једноумља које је владало од 5. октобра.

Додатно, прича о наводном страху је смешна, јер неко би могао и њима да постави питање што се никада нису бунили против Тадића, Ђиласа и сличних охолих типова, него су им увек давали подршку. Да ли је то било због страха? Односно, да ли желе да кажу да је тада неко смео слободно да се изрази од интелектуалаца, а да му у професионалном, па и физичком погледу све остане на месту? Срам вас било, господо!

Елем, једини страх који код ових људи који су пружили подршку листи „Зато што волимо Београд“ постоји, ако уопште постоји, је страх да се којим случајем друштво окупљено око некадашње Демократске странке којим случајем не врати на власт. Да ли у агрегатном стању кроз Ђиласа, Шапића, Шутановца, Тадића или неког десетог, потпуно је небитно.

Ти људи добро знају и осећају на шта би нам држава тада личила. Зато им до неба хвала што су храбро, упркос невиђеној харанги и притисцима које трпе, пружили подршку Александру Вучићу и његовој политици.

Већ видим ову чувену ,,елиту“ какво већ у недељу увече креће у кукњаву како су избори били нерегуларни. По принципу Калимера, цмиздрење ће мало дуже потрајати, док се не спусте завесе унапред припремљене позоришне представе. А онда, поново у камапњу за неке ,,одсудне“ изборе на којима ће, као и на овим, ,,поразити“ Вучића. Што би се рекло – из пораза у пораз, до коначне победе.

Владимир Ђукановић

Извор: ozbiljnaanalitika.rs

Advertisements
--