Шаховским речником речено, ми смо по питању Косова и Метохије, с обзиром на актуелне геополитичке и геостратешке деобе, истински пред матом. Но, све док су нам понеки пешак, коњ и ловац у игри, имамо какву-такву шансу да пробамо да дођемо до ремија.

На другој страни, противник има краљицу и оба топа, па и више пешака, но, шта је ту је. Из ове коже се не може. Додатни проблем Србији је и шаховски часовник, јер нам се заставица довољно високо подигла, али не још дотле да ће убрзо и пасти, те још неко време за паметније потезе имамо.

КЉУЧ ЈЕ У КОНТРОЛИ ВРЕМЕНА
Онај што је у бољој позицији, свакако може и да помало уцењује. Заправо, не помало, него онолико колико сматра да му је потребно. У почетку неће ићи са крајње бескрупулозним ставом, али како се ми будемо копрцали, а њему се све више буде журило, сигурно је да ће се интезитет уцена повећавати. Отуда је у овој шаховској игри нама циљ да му макар склонимо још понеког пешака, а да ми даље не будемо окрњени.

У овом случају противникови пешаци су Шиптари на Косову и Метохији. Простор за одређено слабљење њихове позиције, кроз рецимо још које повлачење признања њихове лажне независности од стране неке земље на свету, свакако је нешто што можемо да остваримо. Неке потезе мораћемо брже да повлачимо, како нам заставица не би пала, али поента је у томе да кроз повлачење тих наших брзих потеза натерамо противника да своје потезе што дуже повлачи како бисмо добили додатно на времену.

То добијање на времену не значи да нам циљ буде враћање Косова и Метохије у наше оквире, јер то је у датим околностима – за дужи низ година, а можда и за нашег живота – нереално, већ нам је циљ да у задатим оквирима извучемо што је могуће више и да нам се позиција у тренутној расподели побољша у односу на данашњу.

РЕМИ КАО КУЋА
То је суштински политика да после некаквог решења, ако га уопште буде било, ниједна страна не буде задовољна, што би шаховским речником био реми. За нас би тај реми у садашњим приликама био велики као кућа.

Моја страховања за ову шаховску битку су у томе што искрено сматрам да немамо добре шахисте. Нема горег проблема за један народ него када комплетна интелектуална елита углавном слеже раменма кад је питате како би решила одређени проблем.

По питању Косова и Метохије Србија никада није имала – а још мање је има сада – стратегију шта да радимо. Све очи упрте су у Александра Вучића и његову најављену понуду за решењем коју ће дати током пролећа.

Шта год буде дао као понуду, немам дилему да ће за један део јавности, у зависности каква понуда буде била, он бити или велеиздајник или ратни хушкач. Ретко ко ће му рећи „свака част на храбрости што си преузео одговорност“. И сви ће тада бити генерали после битке, и сви ће рећи како би они повукли много паметније потезе, само их у шаховској игри, која још увек траје, нигде нема.

Нема их, јер добар део њих задовољно трља руке што ће неко други преузети на своја плећа оно што нико у Србији не сме, а они ће баш због тога покушати да ућаре неки политички поен. Но, Вучићу пријатељски савет – не обазири се на оне који стоје са стране и добацују. Играј игру, вуци потезе и бори се. Ако извучемо тај реми, то је наша залога за будућност. У овом моменту једина реална и могућа.

Владимир Ђукановић

Извор: standard.rs

--