Први међународни сајам аутомобила у нашем граду одржан је од 5. до 15. марта 1938. године. Од тада до данас, сви који су у свету ауто-индустрије постигли успех са својим моделима, али и они који желе да се афирмишу на тржишту четвороточкаша, излажу своје аутомобиле на Београдском сајму.

ПРВИ МЕЂУНАРОДНИ САЈАМ АУТОМОБИЛА У БЕОГРАДУ 1
Фото: Време, 1938. – Најава за Први међународни сајам аутомобила у Београду

Почетак сајамске културе у Београду

Још за време владавине деспота Стефана Лазаревића, трговци који су продавали разну робу, налазили су се на Великом тргу. Прича о зачетку сајамске културе у Београду почиње још давне 1860. године, када је Београд коначно добио наменски уређен простор за одржавање трговинских сајмова и вашара који су одржавани три пута годишње.

Ово је представљало значајан догађај за нашу престоницу, као трговачки центар, а Београд је постао главна раскрсница која повезује Панонску низију са Балканом, али и Средњу Европу са Блиским Истоком.

ПРВИ МЕЂУНАРОДНИ САЈАМ АУТОМОБИЛА У БЕОГРАДУ 2
Фото: Архив Дигиталне библиотеке НБС

Иако су Загреб и Љубљана већ имали статус сајамских градова, Београд је прво Друштво за приређивање сајмова и изложби основао 1933. године, на левој обали Саве, између старог железничког и новоподигнутог Земунског моста и тиме створио једну од највећих сајамских површина у југоисточној Европи.

Централна кула и пет павиљона су саграђени за само три месеца на површини од 14 хектара. Националне павиљоне су сазидали Италија, Мађарска, Румунија и Чехословачка, док је сопствене изложбене дворане подигло 17 страних и домаћих фирми. Овај простор данас знамо као старо сајмиште.

ПРВИ МЕЂУНАРОДНИ САЈАМ АУТОМОБИЛА У БЕОГРАДУ 3
Графика: Време, 1938. – Изложба је одржана под покровитељством престолонаследника Петра ИИ Карађорђевића

Прва међународна аутомобилска изложба

Први сајам аутомобила одржан је у марту 1938. године под покровитељством престолонаследника Петра ИИ Карађорђевића. Све београдске новине су писале о овом догађају, а отворио га је тадашњи министар трговине Милан Врбанић. Први сајам аутомобила је оправдао очекивања, иако је у то време у Београду било свега 12.000 аутомобила, што је био много мањи број него у осталим европским земљама.  Самим тим, ова изложба је много допринела популаризацији аутомобилизма и разбијању предрасуде да је аутомобил привилегија само имућних грађана.

У павиљонима 3, 4 и 5, Италијанском павиљону, павиљонима Ханзе, Аранђеловић А. Д. и слободном простору, учествовало је 107 излагача, из осам страних земаља и неколико домаћих. Према подацима организатора, излагано је 158 путничких аутомобила, 65 теретних, 10 аутобуса, 18 шасија, 105 мотоцикала и бицикала, десет аутомобилских мотора, три трактора и један моторни багер. Званични подаци говоре да је овај сајам обишло око 40.000 посетилаца, а излагани су аутомобили из Сједињених Америчких Држава, Немачке, Француске, Енглеске, Италије, Чехословачке, Аустрије и Белгије.

ПРВИ МЕЂУНАРОДНИ САЈАМ АУТОМОБИЛА У БЕОГРАДУ 4
Графика: Правда, 1938. – Репортажа са отварања ауто-салона

Мерцедес, Фијат и Ланча први пут у Београду

Скоро сви произвођачи тадашње аутомобилске индустрије излагали су своје моделе на првом Сајму. „Мерцедес“ је излагао модел који би и данас изазвао огромну пажњу. „Фијат“ и „Ланча“ из Италије су се такође шепурили на овом сајму, а ту се нашао и „Бјуик“ са северноамеричког континента. Београђани су током десет дана, колико је сајам трајао, без даха гледали експонате и дивили се аутомобилима које до тада нису имали прилике да виде уживо.

О важности премијерног Салона аутомобила говори и посета краљевске породице. Престолонаследник Петар је са мајком Маријом обишао све штандове и експонате, дивећи се развоју аутомобилизма. Иако краљ Александар није био возач, његова супруга, краљица Марија, је била изузетно спретна за воланом, што у оно доба није био чест случај када се радило о припадницама женског пола, поготово међу племством.

ПРВИ МЕЂУНАРОДНИ САЈАМ АУТОМОБИЛА У БЕОГРАДУ 5
Графика: Политика, 1938 – Огласи поводом Ауто-салона

„Опел“ од плексигласа

Једна од највећих атракција овог салона аутомобила био је модел „Опела“ урађен од плексигласа. То је био специјалан модел за сајамске манифестације направљен од провидног материјала како би посетилац јасно могао да види комплетну унутрашњост возила гледајући споља. Данас је овакав начин маркетинга потпуно уобичајен и очекиван, али у то време, крајем тридесетих година, био је потпуно екслузиван и крајње ефектан.

ПРВИ МЕЂУНАРОДНИ САЈАМ АУТОМОБИЛА У БЕОГРАДУ 6
Фото: Београдске општинске новине – Председник Владе на отварању ауто-салона

Београдски међународни сајам уврштен у календар сталних изложби

Подстакнути успехом ове изложбе, донета је одлука да се надаље одржавају сајмови моторних возила. Затражено је и добијено одобрење из међународног бироа конструктора аутомобила да се Међународни салон аутомобила у Београду уврсти у календар сталних изложби. Тиме је Београдски сајам постао најисточнији од тадашњих девет званично регистрованих европских ауто-салона, задржавши традицију, са одређеним паузама и изменама у динамици одржавања, до данас.

До почетка рата 1941. године, укупно су четири пута излагана моторна возила. Четврти салон, заказан за половину маја 1941, није одржан због напада Немачке на Југославију. После Другог светског рата, рад београдског сајма је обновљен 1957. године на новој, односно садашњој локацији.

Захваљујући дугој традицији, београдски Салон аутомобила постао је место које доприноси развоју техничке културе и напретка. У XX веку број посетилаца се приближио цифри од пола милиона. Бројни познати политичари, амбасадори, славни возачи Формуле 1, инжењери и бизнисмени посећивали су сајам. Слободно можемо да кажемо да се Београдски сајам као манифестација успешно афирмисао кроз бурна два века постојања и постао важан догађај за нашу престоницу који се одржава сваке године.

Аутор: Ина Бореновић

Извор: 011info.com

loading...