Обраћање команданта Срете Малиновића, пилотима 98. јуришног пука пред борбено полетање – Аеродром Лађевци, 24.03.1999. године, када је НАТО алијанса започела бомбардовање тадашње Југославије:

Синови моји драги, Тигрови 98. јуришног пука!

Летесмо до данас хиљаде летова изнад наше отаџбине, летесмо и уживасмо у њеној лепоти из ваздуха. Али данас, данас вас не водим на један такав лет, данас вас водим на лет са којег се можда нећете вратити. Можда је ово лет у смрт, али не обичну, већ часну, са хиљаду километара на час. То је привилегија само нас одабраних.

И данас као небројено пута у нашој историји, не наређује наша команда. Србија нас зове анђели моји челични! Иста она у којој проведосмо наше најлепше дане. Србија зове! Испод наших крила остаће наши градови, наша деца, жене, мајке и очеви. Не бацајмо љагу на наш образ, нека вас води гесло са наше ратне заставе, заставе 98. Јуришног пука: ОТАЏБИНА ИЗНАД СВЕГА!

То гесло смо заједнички изабрали, покажимо да нам је оно и на срцу. Знам драги моји, да данас нема теже ствари на свету него бити пилот ратног ваздухопловства. Ни теже ни поносније! Ја вам не могу обезбедити станове, веће плате, бољи живот. Обезбедићу вам лет у вечну славу, у коју ћу вас ја лично повести!

Зато за мном, крило уз крило као небројено пута до сада. За част професије, за образ отаџбине. НА АВИОНЕ!!!

Извор: sajkaca.rs

Advertisements