Бивши официр ЈНА и начелник Главног штаба Оружаних снага Хрватске, генерал Петар Стипетић преминуо је јуче у Загребу.

Фото: Хина
Фото: Хина

Док га Срби памте по акцијама „Олуја“ и „Бљесак“, хрватски медији данас указују на чињеницу да није био омиљен код хрватских десничара баш због доброг односа према Србима…

Биографски подаци о генералу Петру Стипетићу кажу – рођен 24. октобра 1937. године у Огулину, где је завршио основну школу и гимназију. Завршио је Војну академију Копнене војске ЈНА. На позив тадашњег председника Хрватске Фрање Туђмана у септембру 1991. године прелази у Хрватску војску, где је обављао највише командне дужности. Био је начелник Главног штаба Оружаних снага Републике Хрватске од 2000. до 2002. године, и са тог положаја је отишао у пензију. За активно учешће у рату и допринос у стварању Хрватске војске добио је бројна одликовања. Награђен је и за учествовање у операцијама Бљесак и Олуја.

НИЈЕ СЛАВИО ОЛУЈУ

Пре две године је Стипетић изјавио да не иде на прославу годишњице Олује у Книн јер га вређају концерт певача Марка Перковића Томпсона и медијске расправе да ли ће говорити тадашњи градоначелник Јосипа Римац. Стипетић је сматрао да би годишњицу Олује требало обележавати увек на другом месту – у Карловцу, Сиску, Глини, Петрињи… Олуја није само Книн. Освајање Книна је велика симболична победа. Али, војнички, тамо није било битке. Наше јединице су 5. августа 1991. ушле у празан град. Тешке битке су се водиле другде, рекао је Стипетић.

Хрватски медији данас истичу да упркос војном знању и способностима, Стипетић није био претерано омиљен међу новом класом хрватских генерала „који су се на те позиције уздигли у две-три године и без потребног образовања“ јер су му многи из деснице замерали каријеру у ЈНА и сматрали га недовољно националистички горљивим, пише „Index.hr“.

Међутим, Стипетић је учествовао „у неким од најважнијих битака Домовинског рата“, а звали су га и да „спашава ствар кад би новокомпоновани ХДЗ-ови генерали повукли катастрофалне потезе“, наводи портал.

Ту је и подсећањена једну сцену из рата када је у обруч код Топуског стигао и Кордунски корпус Војске РСК, „вероватно најбоље организирована јединица непријатељске војске која је могла да нанесе јако пуно штете ХВ-у, али и Карловцу и Загребу јер је имала ракете великог домета за напад“.

Фото: МОНДО/Марио Милојевић
Фото: МОНДО/Марио Милојевић

„Тада се одиграла и једна од племенитијих сцена из рата, иначе обележеног разним крвопролићима, злочинима и изостанку војничке части, када је Стипетићу предају на хауби аутомобила потписао пуковник Раде Булат, с којим је Стипетић служио у ЈНА. Стипетић је позвао и новинаре да свему томе сведоче и забележе тај тренутак. Стипетић је тада према војним правилима све непријатељске официре пустио да оду с личним наоружањем, а војнике да се извуку у збегу. Убијање заробљеника које би наштетило части ХВ-а Стипетић није дозволио“, подсећа Index.

Стипетић се том предајом, по свим правилима међународних конвенција, спасао и од суда у Хаагу.

„Генерал Петар Стипетић био је особа из једног другог филма, из оне пристојне Хрватске која зна добро да ради свој посао, којој врхунац политике није мрзети Србе и параноишући о Југославенима, која се није окористила у приватизацијској пљачки и која није профитирала учествовањем у Домовинском рату. Био је један од оних ретких који домољубље није претворио у псовку“, пишу медији из Загреба.

Извор: mondo.rs

Advertisements
--