Србија је усвојила опсежан пакет материјалних мера за подршку родитељима који желе да имају више деце. Донекле су повећана и давања за прво и друго дете, мада ту није учињен већи продор. С друге стране драстично су повећани додаци за треће и четврто дете.

Циљ је ту вишеструк. Прво, постоји подстицајна компонента. Већина људи, према истраживањима, намерава да има двоје деце. Стављањем акцента за већу подршку за рађање трећег, грађани се стимулишу да реализују своје жеље и иду даље јер им се ставља у изглед озбиљна материјална потпора као и низ других бенефиција за треће дете. То, у комбинацији са другим мерама – отварањем одељења вртића на послу (у већим и средњим фирмама), унапређивањем медицинске логистике за децу и труднице, омогућавањем одвођења и довођења деце у вртић ако родитељи то не могу да постигну а немају исте на послу – подстиче се и рађање првог и другог дете.

Уз речено, као други битан фактор, важно је истаћи и намеру да се полако оживи „мода“ да се има више деце. Испитивања јавности показују да се некада и они који би имали више од двоје деце одлучују да не иду даље уз одговор па „уобичајено је тако“ и „нећемо да штрчимо“. Код нас још постоје рецидиви духа урбанизације и индустријализације када се наметало схватање да је пожељно имати двоје али не и више деце. То се готово сматрало анахроним. Сада је циљ да се то промени. А имамо и сјајан пример, искуство Француске.

Та земља је осмислила читаву акцију како би се вратила „мода“ троје или више деце. Држава је наметнула обавезу да у цртаним филмовима доминирају вишедетне породице. Тако је и када се ради о реклама. Такође и читав школски програм је прожет том идејом. О њој се говори и у другим сферама. Када се на то надовежу и материјална давања, није изостао резултат. У Француској је утростручен број француских (не говорим сада о досељеницима и њиховим потомцима) породица које имају троје или више деце.

Мере које су усвојене код нас имају циљ да се то догоди и у Србији. Јер, будимо реални, ако не будемо подстицали концепт вишедетних породица ми можемо само да успоримо и ублажимо демографски суноврат, а не да га прекинемо. У Србији по жени у фертилном периоду долази 1,43 деце, а да би нација успела да се избори за просту репродукцију, не више од тога, потребно је да тај број буде 2,1.

Земље које су акценат ставиле на материјална давања као што су Немачка и Русија успеле су да постигну извесне резултате. Од козметичких као у Немачкој где је број деце повећан са 1,4 на 1,55, до респектабилних резултата као што је случај у Русији где је скок остварен са 1,3 на 1,78. Али то је далеко од довољног. Опет, у Француској где се много више радило на промени система вредности готово да је досегнут потребан број тј. 2,1.

Србија је одлучила да крене тим путем. То је једини пут и за нас је питање опстанка да ли ћемо ићи њим. А мере које су усвојене само су, како државни врх најављује, почетак онога што ће уследити у наредном раздобљу. Држава је схватила да ништа није важније од борбе против беле куге.

Љубинка Весковић

Извор: rtv.rs