Недавна посета руског министра спољних послова Сергеја Лаврова отворила је, поново, питање које јако „жуља“ Запад, пре свега Сједињене Америчке Државе и НАТО пакт – дипломатски имунитет за запослене у Српско-руском хуманитарном центру у Нишу. Та „рак рана“ која полако, али сигурно, изједа Вашингтон и Брисел представља једно од најмоћнијих политичких оружја Србије.

Не верујете? Верујте! Статус руских хуманитараца не само да је „метак у цеви“ српске дипломатије, већ умногоме може да рани и сахрани западне моћнике, односно њихову очигледну жељу да завладају Балканом. Пуцањ би био тренутак кад би Србија дала дипломатски имунитет руским хуманитарцима у Нишу. А мислим и да треба! Ево и зашто.

Прво, емоција. Американци су нас бомбардовали 1999. године. Осиромашеним уранијумом. Отели су нам Косово. Од покрајине направили центар трговине оружјем, наркотицима и, што је најјезивије, органима. То су рекли међународни стручњаци. Рецимо специјални изасланик Савета Европе Дик Марти.

И онда ти исти Американци направе базу „Бондстил“ у коју нико не може да уђе. Све горе претходно важи и за НАТО пакт, чији чиновници имају дипломатски статус у Србији. Дакле, зашто то не би могли да имају и Руси? Ако ништа друго, нису нас бомбардовали и помажу нам око Косова.

Друго, економија. Сједињене Америчке Државе су у последњих 15 година донирале 937 милиона долара Србији. Заједно са Европском унијом, те донације износе близу четири милијарде долара. С друге стране, штета од бомбардовања износи најмање милијарду долара, и то се односи само на инфраструктуру.

Шта ћемо са затрованом земљом и храном? Све то кошта много више од њихових „дарова“. А шта ћемо са животима који су однети не само у рату, већ и после рата? То је непроцењиво! Запад тврди да Руси ништа нису дали.

Па чак и да поверујемо и то, занемаривши баш недавно приказан мозаик централне куполе Храма Светог Саве у који су уложили четири милиона евра (за разлику од америчког и европског непрестаног „јачања демократије, владавине права и слободе медија“, мозаик се види јасно), Руси нас нису убијали. А сад нас, ма колико то тешко било схватити, бране, и војно и политички. Уосталом, чему дарови уколико сте мртви?!?

Треће, политика. Замислите ситуацију у којој су НАТО пакт и Русија једнаки у Србији. Замислите моменат у којем западни војници нису повлашћени у односу на руске. Коначно, замислите да руски хуманитарци имају исти статус за НАТО војници.

Шта велите? Запад би се изнервирао? Повећао би притиске? Можда. Али, исто тако, верујем да би повећао и своје „дарове и донације“. С друге стране, зар то истовремено не би био један од највећих „дарова“ из Москве?

Изађите из магле. Леп осећај, зар не?

Милан Добромировић

Извор: milandobromirovic.com