Био је то можда најчудноватији наступ у кампањи. Касно увече на ТВ станици са националном фреквенцијом, појавио се стари човек са изгледом као да је управо искорачио из воштаног музеја Мадам Тисо, а његову сличност са балсамованим Мао Цетунгом је било тешко не приметити. Прочитао је личну изјаву са листа папира. Водитељ који је посвећено стајао до њега био је једва нешто млађи.

Старац је церемонијално објавио наслов: ,,Посвећеност Италијанима“, након чега је уследило 90 секунди помпезног хвалисања. Потом је уследио завет: ,,Након сигурне победе странака десног центра на изборима 4. марта, створићу радна места заједно са премијером. Мој циљ је да спустим незапосленост испод просека ЕУ током мандата. У потпису: Силвио Берлускони“.

Стопа незапослености у ЕУ је 7,3 одсто, док је у Италији 10,8 одсто. Али Берлускони је зрачио самоувереношћу. На крају крајева, поновио један од његових најгенијалнијих потеза: седамнаест година раније, за тим истим столом, у присуству тог истог водитеља, представио је своју врећу пуну обећања названу ,,Уговор са Италијанима“. Гротескни дил са народом који је емитован преко ТВ-а значајно је допринео повратку Берлусконија у канцеларију премијера.

Изгледа као да је време стало у Италији. Донедавно је деловало незамисливо да ће човек који је већ четири пута био премијер и који је – осим што је своју земљу претворио у виц – малтене довео Италију до банкрота, поново говорити о својој политичкој будућности са своје зреле 82 године.

Берлускони је 2013. године проглашен кривим за утају пореза и морао је да прибегне правним мајсторијама како би за длаку избегао додатне оптужнице за злоупотребу службеног положаја и коришћење малолетне проститутке. Њему није дозвољено да се лично кандидује 4. марта јер му је услед поменуте пресуде забрањено да буде на јавној функцији до 2019. Упркос свему томе, алијанса десног центра коју Берлускони предводи, која поред његове странке ,,Форца Италиа“ укључује и ултра десну Лигу за север и још деснију ,,Фратели д’Италиа“, има добре шансе да изађе победоносно из предстојећих избора.

ОСТАВКА
Уколико десница не заврши са већином, политички застој би могао да буде резултат, и то са сукобљена три блока отприлике једнаке снаге. Четврти март није само судбоносни дан избора за будућност Италије. Будућност ЕУ такође зависи од тога у којем ће правцу трећа највећа економија еврозоне одлучити да крене. А постоји разлог за забринутост: путовање кроз Италију ове зиме, укључујући и разговоре са десничарским агитаторима у Вентимиљи и евангелистима интернет демократије на далеком југу, показује приметан ниво беса у бирачком телу. И резигнације.

Према скорашњем истраживању, 81 одсто Италијана не верује држави, а свега пет одсто говори да има поверења у политичке странке и оно што имају да кажу. Свега неколико дана пред изборе, две трећине испитаника каже да не зна или не жели да зна ко је кандидован из њиховог изборног округа.

Пре свега четири године млади социјалдемократа Матео Ренци постао је премијер снагом обећања да ће ,,катапултирати“ стару елиту, рапидно погурати одложене реформе и учинити Италију и конкурентнијом и утицајнијом на европској позорници. Шта је пошло наопако?

Ренци је остао без власти још од краја 2016. године, када је напустио функцију због пораза на референдуму поводом уставних реформи и падања у јаму сопствене уображености. Упркос томе, успео је да направи неке промене: након најдуже рецесије од 1945. године, економија земље поново расте. Извоз је такође у порасту и готово милион радних места је створено, иако су многа од њих несигурног типа.

Али друштвени јаз је постао дубљи током кризе и 8,4 милиона Италијана је сиромашно, док готово пет милиона њих живи у ,,апсолутном сиромаштву“, што значи да нису способни да купују добра и услуге ,,есенцијалне за избегавање драстичних облика социјалне ексклузије“, према државној канцеларији за статистике. Поред тога, држава се суочава са текућим егзодусом образованих комбинованим са континуираним приливом миграната који виде Италију као капију Европе. Од 2014. године, 625.000 њих је стигло. Бес становништва је у порасту. А бес се рефлектује на предизборну кампању.

ПОСЕТА ПРВОЈ ЛИНИЈИ ФРОНТА ПОПУЛИЗМА
Путокази за Ницу у Француској простиру се дуж ,,Виа Тенда“ у пограничном граду Вентимиљи док стотине избеглица, готово искључиво Африканаца који одбијају да се региструју, камппује испод надвожњака.

Радије би спавали на отвореном дуж обала реке. Ноћу се гурају испод ћебади и покривача док су током дана у константном покрету, са мобилним телефонима чврсто стегнутим у шакама. Не обазиру се на жалбе локалних житеља, који кукају због ,,неподношљивих услова“ у њиховој улици.

Наступ Матеа Салвинија је заказан за четири поподне. Салвини је лидер ултрадесничарске странке Лига за север, која сада себе једноставно назива ,,Лига“, што је последица новог покушаја да придобије гласаче и на југу Италије. На крају крајева, ипак је југ највише погођен доласком миграната – или, како их Салвини назива, ,,ништаријама“. Он је мишићави, сирови бунџија који је у Европском парламенту у савезу са Марин Ле Пен из француске десничарске странке Национални фронт. Нада се да ће владати заједно са Берлусконијем у Риму.

Пре његовог доласка у Вентамиљу, Салвини је саопштио да ипак неће посећивати избеглички камп дуж обала реке ,,како би избегао провокације“. Тензије у граду су ионако довољно високе. У подне, један румунски мушкарац је напао супругу службеника градске општине у центру града. ,,Копиле“, опсоваће градоначелник, социјалдемократа. ,,Бојим се да ће Салвини покупити доста гласова овде“.

Недуго након четири поподне, лидер Лиге стиже у препуно позориште у граду и одмах прелази на оно главно. ,,Кад се следећи пут вратим у Вентамиљу као премијер, неће бити ниједног илегалног имигранта овде“, каже Салвини. Онда обећава: ,,Делинквентима ћемо дати карту у једном правцу“.

Лига, према анкетама, има свега 11 одсто подршке , али то није успорило странку која је савезник Јединствене Русије Владимира Путина. Под његовим вођством, обећава Салвини, Италија се више неће повиновати законима Европске уније који нису у складу са националним интересима. И он се буса: ,,Вратићемо нашу земљу у којој је хиљаду лира вредело хиљаду лира и у којој није било валуте која само служи интересима немачких банака“.

Управо су њихови супротни приступи ЕУ оно што показује колико је фрагилан савез Салвинија и проевропског Берлусконија. Не везује их много тога другог осим жеље за влашћу. Термин ,,блок десног центра“ замагљује чињеницу да њему припадају и постфашисти из Фратели д’Италиа. Према компликованом новом изборном закону, за апсолутну већину у парламенту неопходно је 40 одсто гласова. Судећи по анкетама, десници тренутно фали пет процената за тај ниво. Такође није јасно ко ће постати премијер ако Берлусконијева алијанса победи, мада постоје индиције да би то на крају могао бити Антонио Тајани, тренутни председник Европског парламента и члан Берлусконијеве странке.

А ту је и упорна гласина да је Берлускони, током јануарске посете Бриселу, обећао водећим демохришћанима да неће владати у коалицији са Салвинијевом Лигом. Уместо тога, могао би помоћи Ренцијевим социјалдемократама да освоје већину, као што је то учинио 2014. То би могло да објасни салву похвала на рачун Берлусконија након његове посете престоници ЕУ. Састанак са Берлусконијем је био ,,одличан“, објавио је председник Европске комисије Жан Клод Јункер у то време.

КАМПАЊА ИЛУЗИОНИСТА
Била је ово конфузна кампања. Нема транспарената на улицама. Нема ТВ дебата између кандидата. Новине за то време пласирају прљаве приче о кандидатима који су крали, варали и злостављали своје супруге.

То је кампања илузиониста: Берлускони говори као да ће поново бити на челу владе, премда му је то забрањено. Салвини се понаша као будући премијер, али анкете показују да нема шанси. А Ренци води социјалдемократе на изборе, али га сви виде као истрошеног. Иза њега тренутно тихо стоји Паоло Ђентилони, политичар коме се, према анкетама, највише верује у Италији.

А онда је ту и Луиђи Ди Мајо. Тридесетједногодишњи млади кандидат Покрета пет звездица (Movimento Cinque Stelle – M5S) тренутно стоји на нивоу од 28 одсто подршке, што његову странку ставља испред свих других појединачно. То би био довољан разлог да се тражи функција премијера – да није догме из оснивачких година овог протестног покрета која забрањује формирање коалиција.

Упитан како намерава да оствари већину, Ди Мајо избегава одговор. Након успешног говора у позоришту Санацаро у Напуљу, водећу фигуру Пет звездица одликују самоконтрола и добар изглед, као и увек. ,,Ако не будемо имали апсолутну већину након избора, мораћемо да разговарамо са осталим политичким снагама како би нашли заједничке ставове“, рекао је Ди Мајо. ,,Уколико постоји спремност на то, можемо израдити програм за осамнаести легислативни период“. Тако он говори ових дана. Као неко са тешким теретом везаним за чланак.

Од самог почетка, M5S је себе подвргао строгом сету правила. Успоставили су их оснивач странке, комичар Бепе Грило и идеолог Ђанроберто Касалеђо. Члановима странке су дозвољена највише два мандата на функцији, половина њихових парламентарних примања мора бити донирана у добротворне сврхе, није им дозвољено да иду у емисије, коалиције морају да избегавају, а чланови ће бити избачени ако буду имали и најмањих проблема са законом.

Нису сва од ових правила и даље на снази. Са члановима М5S на власти у 45 градских скупштина широм земље, странка није само дошла ближе власти него и реалности. То је, међутим, значило да су некадашњи револуционари италијанске политике сада предмет немилосрдних критика у медијима, а Луиђи ди Мајо, као руководилац странке, апсорбује највећи део њих.

Једва да прође дан у коме не мора да коментарише неки нови пропуст члана странке. Чак и међу партијским кандидатима за два дома парламента, 14 њих је прекршило интерна правила странке о платама. Али подршка бирача за М5S остала је стабилна. Приликом Ди Мајовог говора у Напуљу, публику су углавном чинили социјални радници и наставници, али такође и власници средњих компанија који нису могли да добију позајмице од посрнулих банака у земљи. Другим речима, то су људи који нису у стању да се носе са недаћама са којим се константно суочавају у свакодневном животу у Италији.

НИКО НИЈЕ БОЉИ
Иако Ренци сматра да је М5S ,,само Нојева барка за преваранте, битанге и масоне“, анкете кажу другачије. Ди Мајо намерава да представи свој састав владе у долазећим данима. И он више не говори о референдуму о чланству Италије у еврозони, као што је то чинио донедавно. Уместо тога, он хвали ,,нашу европску кућу“.У међувремену, Матео Ренци се није нимало променио. Ни физичким изгледом, ни говорничким стилом. И даље је борбен и тврдоглав. Али након три године на власти, Ренци је успео толико да падне да је сада чак и иза десничарског популисте Салвинија по анкетама. Лево крило његових социјалдемократа се одвојило, а подршка његовој странци се готово преполовила од 2014. Зашто би људи поново гласали за њега?

,,Зато што смо ми једини који не обмањују бираче нереалним обећањима“, одговара Ренци уз смешак. Тачно је да је бомбастична демагогија већа другде. Берлускони обећава радикална умањења пореза, минималне пензије од хиљаду евра месечно и порезни имунитет за компаније које запошљавају младе Италијане. Салвини обећава увођење раног пензионисања. А М5S нуди безусловни основни приход од 780 евра месечно за све и пакет породичних бенефиција вредан 17 милијарди евра.

А ипак сви знају да Италија тренутно има 2,29 билиона евра дуга, што је еквивалентно 132 одсто државног БДП-а. У Европи је једино Грчка у горем стању.

Остаје нејасно да ли Ренци жели да поново постане премијер. Постоје све јаче индикације да би потцењени Ђентилони могао да се нађе на тој функцији – претпостављајући да табор десног центра не успе да постигне апсолутну већину.

Оно што је, међутим, јасно јесте да ниједна влада неће моћи да буде формирана без Берлусконијевог одобрења. А бивши премијер је спреман чак и за месеце застоја након гласања четвртог марта, током којих би се маневрисало и преговарало о коалиционим споразумима, уз закулисне дилове.

На крају крајева, кад се ради о мувању – нема никога бољег.

Валтер Мајер

Превео Војислав Гавриловић

Извор: standard.rsspiegel.de