На данашњи дан пре 20 година специјалне снаге српске полиције су на Косову и Метохији у селу Доње Перказе у Дреници, опколиле кућу Адема Јашарија, једног од оснивача тзв. ОВК, терористе и криминалца са подебелим досијеом. Тражили су да се преда, али је он то одбио, јер је знао да је Окружни суд у Приштини донео годину дана раније пресуду, где је он проглашен кривим, а казна је гласила на 20 година затвора.
Разгледајући мало по интернету, набасах на видео снимак односно документарну епизоду из серијала „Сведок“ (енг. Witness), који је у продукцији енглеске медијске куће ББЦ (емитује програм у већем делу света). Та епизода је снимљена у марту 2015. године.
Прича почиње са овим речима (на енглеском):
– „Март 1998
Лидер косовских побуњеника Адем Јашари и више од 50 чланова његове фамилије су убијени од српске полиције на свом имању.
Бесарта, његова нећака је само преживела“.
Затим се наставља видео снимком како оклопно возило МУП-а Србије иде ка Јашаријевој кући и пуца, док около куће горе у пламену…
Мало касније у полусрушеној кући појављује се одрасла жена Бесерта Јашари, која говори сећања на оно што је преживела 1998. године у тој кући, када је имала 10 година. Једна кратка сцена приказује како сам Адем Јашари скида полу-аутомарску пушку са зида и рукује са њом…
Да не давим даље… Читав документарац је представио Адема Јашарија као жртву, као хероја који је свој живот уградио у темеље „косовске слободе“.
Какве лажи и бедастоће.
Документарац о Јашарију завршава следећим констатацијама и порукама (на енглеском језику):
– „1999. године српске снаге напуштају Косово, после ваздушне кампање НАТО снага. ОВК је расформирана.
Српски цивили су побегли у страху од освете.
2008. године Косово је прогласило независност…“.
Још нових лажи… 1999. године НАТО пакт није учествовао у ваздушној кампањи како наводе, већ у мучком бомбардовању и агресији на једну суверену европску земљу! А албанске терористе су отворено почели помагати још од 1996. године.
Западна пропаганда већ деценијама шири лажи не само о Србима, већ и осталим народима, нпр. Либијцима, Ирачаниа, Јерменима, Грцима…
Овде у документарцу се приказују само последњи дани Адема Јашарија, злочинца који је деценијама радио кривична дела на Косову и Метохији (паљчке, убиства, палежи, уцене, кријумчарење…). То наравно није споменуто у документарцу ни једне секунде.
Они су заправо кренули од краја, а не почетка.
Адем Јашари је са својом терористичком групом харао Косметом уздуж и попреко најмање 15 година. Нема краја где није био и починио неко зло. Још од 1981. када је Косово и Метохија било у саставу СФРЈ, а албански иредентизам бујао као гљиве после кише, албански екстремисти су на Космету чинили по два-три кривична дела дневно… Јесте ли добро чули дневно?! Јашари се у Приштини борио за права албанских студената, иако је он био далеко од интелектуалца и академског грађанина, али је био сиров, довољно безобразан и фанатичан да се „бори за права“ својих сународника.
Касније је одлазио у Републику Албанију са својом браћом и комшијама преко Проклетија, где је прошао на обуке у посебним камповима и добио је чин мајора Војске Републике Албаније. Показао се као способан, те је у свом родном крају организовао теористичке јединице, које су имале за циљ да нападају српску полицију, пограничне јединице Војске Југославије, имућне Србе, свештенике СПЦ итд. Средином 1990-их добио је и велику помоћ из Албаније, односно НАТО пакта, тако да је његова паравојска јачала и представљао је велику опасност за безбедност јужне српске покрајине Косова и Метохије. Упадао је у српска села, пљачкао, палио, убијао… пресретао је аутобусе и опет исте работе. Више пута је умакао полицијским потерама и склањао се у Албанију.
Крајем фебруара 1998. Јашаријева група терориста ОВК напала је српску полицију где су 4 полицајца погинула, а двојица рањена. Полиција је схватила да Јашарија морају да уклоне, пошто су га и пратили и прискушкивали. Тако је почетком марта 1998. кренула потера која је довела до опкољавања његове куће. Видећи да не може да утекне и да му је одзвонило, прибегао је кукавичком потезу, тако што је своје блиске рођаке жене, децу и старије ставио испред куће као Живи штит. Рачунао је да ће тако добити на времену, односно да позове друге терористе из Дренице који би му дошли у помоћ.
Полиција је послала упозорење и дат је рок један дан да цивили могу да оду из села. Како нико од њих није то хтео постали су легитиман циљ, што је наравно све прећутано у том документарцу ББЦ.
Дана 7. марта 1998. полиција је ликвидирала Адема Јашарија и његове рођаке. Сами Албанци на Космету ово су протумачили као удар на читав албански народ, јер су се поистовећивали са Адемом Јашаријем. Организовани су велики протести, највећи у Приштини, где су се масовно окупљали са заставама Републике Албаније и антисрпским паролама. Тешко да је тада иједан Албанац на Косову и Метохији остао равнодушан и да није сматрао да треба узети пушку у руке.
Албанцима са Косова и Метохије кривична дела Јашарија и његове групе нису сметала, јер они и нису били жртве, већ агресори. Они у њему видели некога ко ће донети независност… и били су спремни да поднесу све за то за остварење сна. Нешто слично као Хрвати који су деценијама чекали 1991. годину.
Крајем 2006. године илегалне власти у Приштини и УНМИК су дозволиле у његовом родном селу Доње Перказе, општина Србица изградњу великог меморијалног комплекса. Тако нешто никада није направљено ни за Јосипа Броза Тита, једног од најбољих пијуна Западне машинерије, који је Од Вардара па до Триглава уживао невиђену популарност… трагично, највише међу Србима.
Поред тог споменутог документарца, наишао сам на још један снимак, где се приказује церемонија обележавања 10 година Јашаријеве погибије. Направљено је на фудбалском стадиону, вероватно у Приштини, почетком марта 2008. године.
Тамо су окупили „крем“ своје илегалне државе, довукли највеће „глазбене“ звезде које су певале песме посвећене Адему Јашарију. Не разумем албански језик, али је на том видео снимку урађен превод где се може видети колико Они поштовање имају за Јашарија.
Да ли може ико од вас да замисли да ББЦ уради једну објективну емисију, тј. документарац о неком српском хероју… На пример: Милошу Ћирковићу из Белог Поља код Пећи, о Видомиру Шалипуру, родом из Прибоја… затим о Владимиру Радојичићу и његовим другарима који падоше код карауле Кошаре…?
Ја то нажалост не могу да замислим.
Томислав Б. Ковач
Извор: zlocininadsrbima.com
