Од Битке код Таненберга па до Офанзиве од сто дана, пред вама је списак најкрвавијих битака које су се одиграле у првом од два најужаснија глобална конфликта у историји света. Негде у средини налази се и оно што се нас као народа највише тиче

Обележавање једног века од Првог светског рата није и не може бити само са датумом његовог почетка; уосталом, тај глобални сукоб је трајао више од четири године и вреди се за све то време подсећати ужаса које је са собом донео, што због оних који су животе изгубили на свим странама, што због нас и наше деце, због које не смемо дозволити да лудило икада више победи разум.

У складу са тим, доносимо вам данас топ 10 најкрвавијих битака које су се водиле током тог глобалног конфликта, који се годинама уназад био кувао у Европи, а чији су точкови покренути слободарским хицем Гаврила Принципа у Сарајеву.

10. Битка код Таненберга

Укупан број жртава: 182.000

Овај бој између руске Друге армије против немачке Осме одиграла се од 26-30. августа 1914. године. Упркос томе што су били бројчано слабији, Немци су успели да нанесу непријатељу страшан пораз, да десеткују противника и да практично збришу већину његове војске која се ту нашла. Пресудила је немачка способност рапидног померања трупа возовима. Руси су изгубили 170.000 војника, док су немачки губици били свега 12.000. Много Руса је пало у заробљеништво.

9. Битка код Араса

Укупан број жртава: 278.000

Западни фронт је до 1917. године већ две био непомичан, а обе стране су до тада изгубиле милионе људи. Савезничка врховна команда је желела да разбије немачке линије одбране, па је тако смишљен план напада на ровове код француског града Араса. Тактички гледано, битка је била победа Британаца, али није резултирала пробојем коме се Антанта надала. Изгубили су 158.000 војника, док су немачки губици били око 120.000. Сматра се да је у суштини исход био нерешен.

8. Галипољска операција

Укупан број жртава: 473.000

До 1915. године војни губици су постали превелики и савезници су одлучили да је време да отворе други фронт, па је Винстон Черчил осмислио напад на Дарданеле како би запретио отоманској престоници Константинопољу, данашњем Истанбулу. Хтело се да се постигне разбијање пат-позиције на западу и да се отвори пут ка Русији. Галипоље се на крају претворило у катастрофу и рововски рат, и (у том тренутку) политичку смрт за Черчила. Антанта је изгубила 220.000 војника, Турци 253.000, али су ови потоњи извојевали суштинску победу.

7. Прва битка на Марни

Укупан број жртава: 483.000

Вођена је 5-12. септембра 1914. године и прекинула је немачку офанзиву која је трајала већ месец дана и током које су кајзерови топови стигли до предграђа Париза. Шест француских армија и једна британска извршиле су одлучујући контранапад на Немце и приморали их на повлачење. Савезника је погинуло 263.000, Немаца 220.000. Немци су узвратили градњом утврђења и ровова, који ће ускоро постати главна одлика целог овог сукоба.

6. Српска операција

Укупан број жртава: 633.500+

Почела је аустријским гранатирањем нашег лепог Београда 29. јула 1914. године, чиме је заправо и почео Први светски рат. Ускоро су Аустроугари извршили и инвазију, током које смо извојевали велики број победа, на Церу, на Колубари, па смо чак и прешли на територију непријатеља. Међутим, на крају смо поклекли, исцрпљени, после годину и по дана одолевања. Вратили смо се 1918. у великом стилу и уништили својеручно два царства. Наши губици су били огромни: армија од 420.000 људи сведена је на 100.000, док су наши укупни и војни и цивилни губици били виши од 1.100.000 људи, што је представљало 27 одсто популације Краљевине Србије. 60 одсто мушкараца је изгубило живот.

5. Битка код Пашендала

Укупан број жртава: 848.614

Позната и као Трећа битка код Ипра, циљ јој је био савезнички пробој код села Пашендала у западној Фландрији, у Белгији. Војници су се борили у ужасним условима, и обе стране су имале стравичне губитке. Британци су успели да остваре минијатурне територијалне добитке. Блато је гутало и тенкове и људе. Савезници су изгубили 448.614 људи, Немци 400.000.

4. Верденска битка

Укупан број жртава: 976.000

Вођена је између немачких и француских армија између 21. фебруара и 18. децембра 1916. године. Французи су успели да поврате већину тла које су Немци окупирали, али су у том процесу изгубили 542.000 војника, док су немачки поново били мањи и вртели су се око 435.000. Скоро 40 милиона граната је размењено током овог боја, а кратери као ране у земљи постоје и данас. Симбол је хорора и за једне и за друге.

3. Битка на Соми

Укупан број жртава: 1.219.201

Ова битка је вођена од 1. јула до 18. новембра 1916. године, на обе обале реке Соме у Француској. Запамћена је као симбол бесмисленог покоља, и симбол је хорора за Британце. Британци су битку отворили масовном артиљеријском паљбом по немачким линијама, а само првог дана битке изгубили су 60.000 људи. То је био најкрвавији дан у историји Уједињеног Краљевства. Антанта је остварила стратешки важну победу у овој бици приморавши кајзерове ратнике да се повуку на линији од 64 километра, припремивши тако тло за коначну победу две године доцније, али је изгубила 623.906 војника, укључујући и 100 тенкова и 782 авиона. Немци су изгубили 600.000.

2. Пролећна офанзива

Укупан број жртава: 1.539.715

Почела је 21. марта 1918. године и обе стране су током њеног трајања оствариле пробоје дубоко иза непријатељских линија. Савезници су успели да зауставе Немце који су изгубили 680.000 људи услед њихове амбиције да заврше рат и Антанти задају смртоносни ударац, у чему нису успели. Наши савезници су изгубили 850.000 војника.

1. Офанзива од сто дана

Укупан број жртава: 1.855.369

У питању је заправо серија офанзива током завршног периода Првог светског рата која је почела 8. августа 1918. године и трајала до новембра. Њен исход је била велика победа Антанте која је пробила немачке линије одбране. Немци су изгубили 785.000 људи, али су губици савезника ПОНОВО били већи: 1.069.636 војника, укључујући и 127.000 Американаца. Њена последица, повезана са потпуним политичким, економским и финансијским колапсом који се одигравао у самом Немачком Рајху, били су понижавајући услови за мир које су Немци морали да прихвате.

Прочитајте још:  ПРЕНЕО ТОП ПРЕКО АЛБАНИЈЕ: Ево како је Љуба на Церу постао “Илија Громовник“ и зарадио Карађорђеву звезду!

„ЉУДИ, МИ НОЋАС ИМА ДА ИЗГИНЕМО“ Херојски говор капетана Цвијовића који леди крв у жилама!

Извор: telegraf.rs

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here