Данас се навршава 26 година од када су оружане снаге Хрватске у акцији „Бљесак“ са подручја Западне Славоније, која се тада налазила у саставу Републике Српске Kрајине и под заштитом УН, протерали 15.000 Срба, 283 је убијено или нестало, међу којима 56 жена и осморо деце, саопштио је Документационо-информациони центар „Веритас“.

Од 283 убијених или несталих у акцији „Бљесак“, расветљена је судбина 154 лица, а 129 се још води као нестало.

  • Од 148 ексхумираних посмртних остатака из групних гробница, до сада их је 109 идентификовано – додаје се у саопштењу.

„Веритас“ подсећа да је током хрватске агресије 1.450 припадника Српске војске Kрајине било заробљено, већина на превару уз помоћ снага УН, од којих су многи прошли тешка психичка и физичка малтретирања у Бјеловару и Вараждину.

Operacija "Bljesak"

Цивили који нису могли или нису жељели да напусте своја огњишта, смештени су у логоре за цивиле, а за то време православни храмови и српска имања су опљачкана, опустошена и уништена.

У времену након агресије на Западну Славонију, Хрватски судови су осудили велики број заробљених Срба на дугогодишње казне затвора за ратне злочине, које су издржавали у злогласном затвору „Лепоглава“, а неколико десетина заробљеника прошло је вишегодишње специјалне тортуре злогласне „Лоре“ у Сплиту.

Из „Веритаса“ подсећају да Хашко тужилаштво, иако упознато о свим чињеницама везаним за „Бљесак“, никада није отворило интензивну истрагу за злочине у тој акцији, као што ни Савет безбедности УН никада Хрватској није увео санкције зато што је, као чланица УН, извршила агресију управо на заштићену зону организације којој је и сама припадала.

Због опште цензуре на интернет небу, Националист можете пратити и на следећим мрежама:

1. Вконтакт
2. Телеграм
3. Instagram
4. Twitter

Тужилаштво у Хагу је, међутим већ 25. јула 1995. године, оптужило тадашњег председника Републике Српске Kрајине (РСK) Милана Мартића да је 2. и 3. маја 1995. године „за одмазду издао наређење војним органима РСK да гранатирају Загреб“, услед чега је погинуло шест цивила, јер се при том „није придржавао закона и обичаја који регулишу вођење рата“. Хашки трибунал га је за то осудио на 35 година затвора.

На загребачком Жупанијском суду, у току је суђење у одсуству Милану Мартићу и Милану Челекетићу, предсједнику РСK и комаданту Српске војске Kрајине, због „осветничког ракетирања хрватских градова након војно-редарствене акције „Бљесак“, иако су испаљивање ракета наредили у току извођења хрватске агресије и као упозорење да обуставе ту акцију на српску област под заштитом УН.

Хрватски генерали: Лука Џанко, Маријан Марековић, Младен Kруљац и бригадир Стјепан Гашљевић, који су по налогУ сада покојних: Фрање Туђмана, Гојка Шушка, Јанка Бобетка, Имре Аготића и Петра Стипетића, испланирали и извели акцију „Бљесак“, још су на слободи, овенчани славом хрватских националних хероја.

Хрватски судови су у парничном поступку по тужби сестара Радмиле и Мирјане Вуковић за накнаду штете због убиства оца Милутина, мајке Цвијете и сестре Драгане, одбили њихову тужбу уз образложење да убиство њихових родитеља и сестре није ратни злочин, већ „ратна штета“, за коју држава не одговара, уз обавезу да оне држави исплате парнични трошак у износу од око 3.200 евра.

Пред националним правосуђима Хрватске, Србије и БиХ, покренуто је неколико кривичних поступака за злочине над Србима у тој акцији, који нису одмакли даље од предкривичне фазе.

  • Уместо што више од 20 година хрватски државни врх сваке године слави акцију „Бљесак“, цивилизовано, хумано и људски би било да званичници Хрватске осуде злочине који су почињени у наведеној акцији, упуте јавно извињење породицама жртава и извршиоце приведу правди – наводи се у саопштењу Kоординације српских удружења породица несталих, убијених и погинулих лица са простора бивше Југославиј

Без тога, како се додаје, и без јасног суочавања са прошлошћу неће бити могуће успоставити нормалне међунационалне односе између хрватског и српског народа, што је преко потребно и једнима и другима.

Kоординација је указала да у Хрватској, према евиденцији удружења – чланица Српске координације, више од 1.800 лица српске националности и даље има статус несталих.

  • Држава Хрватска до данас одбија да ексхумира позната гробна места у којима се налазе посмртни остаци српских жртава, и поред недавних обећања, које је породицама жртава дала председница Хрватске Kолинда Грабар Kитаровић. Свака цивилизована и демократска држава, одавно би већ омогућила породицама да барем достојно сахране своје мртве – наводи се у саопштењу.

Kоординација је оценила да неексхумирање мртвих Срба неће умањити злочине, нити довести до тога да се они забораве, као што ни прослављање акције „Бљесак“ и слављење злочинаца неће довести до аболирања злочина и преко потребног помирења.

Leave a Reply