Драги Брате,

Дођем ту и тамо у твоју Церницу и размишљам кад смо се упознали или тачније могли да упознамо, ако не грешим била је то 2016 година, рекла бих мај или јун. Стојим ти крај гроба и гледам, ћутим и размишљам, називају те људи мали Милош, гледам датум рођења и рачунам, млађи си од мене нешто мање од две године, ниси ти више дете или макар не би био. Путују мисли, гледам слику детета урезану на тешки мермерни споменик и ето да није било тако већ другачије, вероватно бих ти гледала слике на друштвеним мрежама, изласке са другарима, селфи из анфитеатра са колегама са факса и наравно углађени позерај са девојком у коју си заљубљен, а и она у тебе. Ценим да би то била умиљата плавуша кестенастих очију које севају од љубоморе и поноса, јер у данашња смутна времена није лако пронаћи таквог момка. Честитог, вредног и храброг. Верујем брате Милоше, не би ти било лако, није лако живети у енклави, ипак од живота у енклави, гора је само смрт у енклави. Размишљам брате, сусрели би се ту и тамо на сваких годину, две дана, отишли у неки излазак, дочек нове године, дошао би и ти кадкад у Нови Сад. Вероватно би ми на даншњи дан причао о томе како ти је остало још два испита да дипломираш, али да те кочи неки од оних предмета, који сваком студенту изазивају главобоље, а онда би заједно закључили да је до професора, образовног система или државе.

Међутим, уместо свега тога на данашњи дан стојим крај твог гроба и гледам тешку мермерну плочу. Када дођем упалим ти свећу и ту и тамо оставим неку играчку по старом народном веровању. А зашто? Не смем ни да се усудим да поставим то питање. Вероватно га пречесто постављају твоја мајка, отац, брат Лазар и брат Михаило који те заправо никада није ни упознао, твоја родбина, твоји суграђани, мештани распете Цернице.

Зашто је тога дана безуму и терористи пало на памет да убије? Шта се тог дана десило са космичком правдом? Зашто је један дечак морао да напусти овај свет, ову земљу? Зашто је Србија остала ускраћена за један ум и један људски живот? Зашто је Милош Петровић четворогодишњи дечак убијен у нападу албанског екстремисте? И зашто је Африм Зећири, ухапшен, идентификовани терориста пуштен на слободу?

Одговора на питање нема.

Данас си ти Милоше симбол села, симбол страдања Срба на Косову и Метохији и смерница свима нама да се не одричемо Косова и Метохије, јер је то једини пут који морамо следити, иначе свака жртва, свака битка и свака победа су узалудне.

Сигурна сам брате Милоше да красиш Царство Небеско и помени тамо нас грешне.

Сестра твоја, Нина Стојановић

loading...

Оставите одговор