Ја синоћ заспала пре поноћи, хихихи. Стара, шта ћеш. А и, право да вам кажем, ако се не потрудим да се променим, онда ништа у мом животу није ново. Мени је спремност на промену, доносила  Нову годину – сваког дана.  Не познајем никога римо-католичке вере, иако им свима желим срећу, па немам кога да обрадујем искреном жељом да му буде добро. Осим једном човеку, Човеку са великим Ч. Њему желим посебно да честитам Нову годину. Тај човек се зове – Арно Гујон.

Слушај Арно, ецоуте мои, мон ами – ХВАЛА ТИ, бре! (како се пише „бре“ на француском…? Заборавила сам, изгледа). И СРЕЋНА ТИ НОВА ГОДИНА! Благодарим ти за најлепшу честитку коју си ми послао за твој празник, коју сам јутрос прво прочитала. Па, лепа је. Чекај да ставим наочари да још једном прочитам. Чекај. Аааа, ево су, висе ми око врата. Помислих да сам их изгубила. Баба, шта ћеш. Ево:

„Тек сада смо стигли из Метохије где смо обишли села Бање, Суво Грло и Црколез. Деца су била радосна и срећна што их нисмо ни ове године заборавили. Посетили смо такође предивни манастир Високи Дечани где су нас пријатељи монаси дочекали као што брат дочекује брата. Вечерас ћу 14 годину заредом прославити дочек нове године на Косову и Метохији, окружен француским волонтерима и српским пријатељима. Користим ову прилику да свима пожелим срећну и успешну 2018 годину!“.

Ауууу! А ја ово писала ћирилицом…! Знаш ћирилицу!? О, изненади ме ти опет. Ови наши не знају.

Ставила бих слике деце које си усрећио, али би ми замерили да их „злоупотребљавам у политичке сврхе“. Глуперде! Нигде у Конвенцији о правима детета то не пише. Не пише. Прочитај Конвенцију. Нигде се не спомиње политичка злоупотреба деце, али луда су времена, свако свашта може да ти накачи. Осетио си и ти то, знаш и сам како је. Али, право да ти кажем, и не морам да стављам слике – Бог то види. И цела Србија.

Морам још нешто да ти кажем… Много си ме постидео овог 31. децембра. Нисам ишла да слушам певаче по новогодишњим трговима, па да се стидим. Не то. Тамо иду углавном деца. Кажу да није било ни оних пола милиона туриста…  Свеједно, ја ћу то све да платим. То ћу да платим, а ти, Арно, носи помоћ деци уместо мене. Тако то испада…

А није тако. Не правдам се. Само немам иницијативу коју је теби Бог дао. Седим скрштених руку и гледам ужас око себе, ћутим и чекам да прође, као да неће бити горе. И гледам „Немањиће“. Седим удобно и чекам да видим шта нуде. И добро је што су правили ту серију дидактички, као за децу, јер ја и јесам неразумна. И незналица. Први пут сам синоћ видела да се Немања моли Богу.  Знаш колико је пута споменуо Светог Ђорђа? Ииии! Цело вече. Ја ћу то да гледам, а ти, Арно, иди по Немањиној земљи и чувај је, испуњен Духом Светим, уместо мене.

Арно, много ти хвала што све то радиш уместо свих нас. И што не даш, својом тихошћу, да бар мене гризе савест. Али, знаш, од данас ћу чинити добра другоме. Подстакао си ме. А и мало ми је остало времена…

Нека те моја љубав покрива, најбоље чедо Француске за које знам да постоји под небеским сводом! Од Бога ти свако добро. Од свих нас. Ево колико нас је. До сад је било 118.466 читалаца овог бакиног блога. Видећеш и сам за који дан колико ће бити оних који ће ти као ја пожелети срећну Нову годину. Све је то по један пољубац захвалности и један стисак руке Арноу Гујону.

Извор: blogfrket.rs

loading...