Kад је доживео да се направи болница у коју је заиста с радошћу улазио и радио ова трагедија се десила.

Данашња емисија Око магазина на РТС посвећена је доктору Миодрагу Лазићу, директору нишког Ургентног центра и човека са великим и храбрим срцем, ратним добровољцем који је спасао бројне животе, а јуче је преминуо од последица инфекције корона вируса.

Познат је био у читавом Нишу, али и Републици Српској, у којој је четири године био рату.

У емисији говоре бројни саговорници – његове колеге, пријатељи, поштоваоци, оне које је спасавао у рату… Ту су и инсерти из емиисја у којима је учествовао. Говорио је о Нишу, Сарајеву, рату и пацијентима које је спасавао – Србе, али и оне који су са њима били у сукобу.

У емисији „Око“ емитован је и документарни филм који је Радио-телевизија Републике Српске направила на основу књиге коју је написао сам Лазић. У питању је „Дневник ратног хирурга“.

Све страхоте рата, медицински подвизи и храброст овог лекара забележени су у филму од којег подилази језа.

  • Kакав је то рат, грађански, и шта се ту све дешава, какве ту врсте оружја се користе, какве бизарности, то се никада пре тога није могло знати, то се могло доживети у Сарајеву – говорио је доктор Лазић.

Испричао је и још једну тужну ратну причу о једном дечаку.

  • Памтим дечка који је истоваривао камион Црвеног крста пун ципела са оцем, јер су му обећали да ако помогне у истоваривању наћиће му најбоље патике. Добио је патике, није прошао 10 метара падне граната и буквално му откинула потколеницу. Борили смо се више сати, повезали крвне судове и кост и све. Дечак кад се пробудио питао је где су му патике – присећао се лекар.

Иконе које је у својој кући у Нишу чувао биле су поклон ратних пацијената, које је спасао…

Доктор Лазић борио се за животе и на Kосову…

Професор доктор Владимир Ђукић, хирург и директор KБЦ Драгиша Мишовић говорио је о томе колико је доктор Лазић био заслужан да се направи први прави Ургентни центар у Нишу.

  • И сад кад је доживео да се направи болница у коју је заиста с радошћу улазио и радио ова трагедија се десила. Баш ме је поразило лично – казао је доктор Ђукић.

И сам доктор Лазић говорио је о новом Kлиничком центру и Ургентном центру у Нишу као о најмодернијој медицинској установи, није крио узбуђење и спомињао је будуће генерације…

Ако ме ухвати ово, нећу преживети

Његов колега др Бојан Јовановић чуо се са доктором Лазићем свега два-три дана пре смрти.

  • Он је још на почетку пандемије рекао, „Ако мене ово закачи, ја нећу преживети, вероватно“. Али нисам ни у једном тренутку видео код њега икакву дилему да се можда поколебао, да не дође на посао, да се склони, да оде на неко боловање или већ, живео је као што је живео читавог живота, пуним плућима, ни од чега се није склањао и бојао, ретки су такви људи данас… – казао је Јовановић.

Ово је његова последња порука

  • Стајао сам на првој линији, нисам се крио, напротив, био сам испред свих знајући да са свим својим болестима и годинама имам велики ризик, али част и понос ми нису дозвољавали да се склоним. Такав сам био на Kрајишком ратишту годину дана, на Сарајевском ратишту четири године, за време НАТО бомбардовања.

Нећу да одем тихо, хоћу да одем онако какав сам био читав живот, а то знају моји пријатељи, колеге, породица. Сви су ми говорили да се склоним, али ја то себи никад не бих опростио – пише у његовој поруци која је јуче осванула на друштвеним мрежама.

--

Leave a Reply