Из најближег окружења самозваног лидера руске „опозиције“ Пјотра Никитина стиже забрињавајућа вест да је овај психички руиниран човек, према налазима стручњака склон суициду, почео да трага за модалитетом како да на црном тржишту купи пиштољ, из за сада непознатих намера.
На инсистирање све малобројнијих сарадника да објасни тако рискантан и неочекиван потез, са нездравим изразом лица загонетно понавља: „Биће довољан само један метак… биће довољан само један метак…“.
На шта се то спрема Никитин још увек остаје тајна, али забринутост у редовима оних који га познају, из часа у час постаје све већа.
Поставља се само питање са ли ће успети да га предухитре и на време организују његово хоспитализовање у институцији чије собе имају зидове кружног облика прекривене сунђером, плафоне осликане звезданим небом, у којима се са разгласа чује амбијентална музика, а „дрес код“ подразумева искључиво снежно беле кошуље без рукава.