ПРЕДСТАВНИЦИ Албанаца из Бујановца, Прешева и Медвеђе покушавају ових дана да током посете Сједињеним Америчким Државама актуелизују питање „Прешевске долине“ и говоре о наводно тешком положају ове етничке заједнице у Србији.
У мисију да се интернационализује ово питање у Уједињеним нацијама кренули су председник Општине Бујановац Нагип Арифи, први човек Партије за демократско деловање Шаип Камбери, функционерка ове странке Ардита Синани и председник Демократске партије Албанаца Рагми Мустафа. Пут су, наводно, платили од 50.000 евра донације тзв. косовске владе Националном савету Албанаца, који су уложени за лобирање и отварање питања Албанаца из Бујановца, Прешева и Медвеђе.
Шансу да прогурају ову тему видели су у председавању Албаније Савету безбедности (председавајућа током јуна), па су разговарали и са Феритом Хоџом, амбасадором Албаније на Ист Риверу. Према речима Арифија, подршку за „питање Албанаца долине“, добили су и на састанку у Стејт департменту, где су разговарали са Мартином Мекдауелом, директором Канцеларије за јужну Европу.
- Прешевска долина је тема на највишим инстанцама америчке дипломатије. Причали смо о милитаризацији региона и економском угњетавању, као и могућности да Прешевска долина буде део политичких решења – казала је Синанијева.
Ипак, иако је лобирање САД које финансира албанска дијаспора јако, није баш лако подићи ово питање на ниво Уједињених нација. Наш дугогодишњи дипломата који је својевремено био и представник Србије при УН Бранко Бранковић објашњава за „Новости“ да би се „било који проблем унутрашње политике покренуо, потребна је писмена сагласност те државе“.
- Када је 1991. покретано питање Југославије, није се могло без писма које је требало да потпише министар Будимир Лончар. Али, он то није учинио, већ тадашњи амбасадор при УН Дарко Шиловић, и онда је питање СРЈ могло да буде на дневном реду. Дакле, без сагласности Србије питање Албанаца не може бити на дневном реду – објаснио је Бранковић.
Он додаје и да сумња да би Албанија у овом тренутку када добро сарађује са Србијом око иницијативе „Отворени Балкан“ отварала оваква питања пред УН, што би представљало директно мешање у унутрашње послове Србије. - Амерички лобисти не желе да се лише огромног новца који добијају од албанске дијаспоре по питању Косова и Метохије, па им обећавају подршку и за неке ствари за које знају да су тешко оствариве. Американцима и Британцима је важно да у региону не буде мира и стално раде у том смеру – истакао је Бранковић.
Иначе, на списку тема о којима су представници Албанаца говорили у САД су, како су истакли, дискриминација власти у Београду која траје више од двадесет година, као и последњи избори у Србији. Они су поменули и гласање у Великом Трновцу које је, како тврде, „поништено на штету Албанаца“, који, како сада ствари стоје, нису успели да освоје довољно гласова за место у Скупштини Србије. Засметао им је и говор председника Србије Александра Вучића приликом полагања заклетве пред посланицима, јер је игнорисао Албанце као националну мањину и није поменуо могућност да и представници овог народа буду део нове Владе.
НЕМА ВЕТА
ДА би нека тема дошла на дневни ред Савета безбедности Уједињених нација, уз све испуњене процедуре, она треба да добије подршку девет чланова. Уз то, на формирање тема о којима се разговара нема стављања вета. Забрана постоји за доношење резолуција.