Иако је режим дугогодишњег црногорског диктатора Мила Ђукановића очекивао да ће добити снажну и недвосмислену подршку америчког фактора за сузбијање величанствених скупова за одбрану светиња Српске православне цркве (СПЦ) и повлачење квазилегалног акта познатог као “Закон о слободи вероисповести”, последњи догађаји указују да би се ова очекивања врло лако могла изјаловити.
Наиме, у изјави америчког Стејт департмента о актуелним догађајима у Црној Гори, уз добро познату флоскулу којом се сви актери позивају на уздржаност, јасно је указано да црногорске власти морају поштовати слободу вероисповести и право на окупљање, што представља више него очигледно давање легитимитета скуповима у организацији СПЦ.
Да је ова изјава само врх леденог брега показују и сазнања добро позиционираних извора из црногорске дипломатске мреже, који су инсистирали на анонимности, а према којима САД почињу да се све више дистанцирају од Ђукановића и његовог режима, упркос томе што на званичном плану пружају подршку властима Црне Горе као чланице НАТО. Међутим, САД од отпочињања скупова у организацији СПЦ Црној Гори нису изашле у сусрет у погледу захтева за конкретнију подршку полицијско-безбедносним снагама, попут набавке најмодерније техничке опреме за надзор над учесницима протестних шетњи, литија и молебана, а суздржаност су, упркос више него интензивном лобирању црногорског режима, показале и приликом давања изјава о ситуацији у Црној Гори, што се уосталом да видети и из наведене изјаве Стејт департмента.
Имајући све то у виду, може се са правом оценити да Ђукановић и његови сарадници све више почињу да наилазе на закључана врата на адресама на којима су раније били врло радо примани, и са којих су добијали отворену подршку за своје активности. Тешко да се може наћи чвршћа потврда од тога да и дојучерашњи поуздани савезници из западних центара моћи будућност Ђукановићевог режима виде на – сметлишту историје.