„Премиса Американизма и његове ‘демократије’ је следећа: да свако може бити шта жели, унутар ограничења технолошких средстава која су му на располагању.

Једнако, особа није оно шта је из његове истинске природе и не постоји права разлика између људи, само разлика у квалификацијама.

Према овој теорији свако може бити шта хоће ако зна да се истренира.

Ово је очито случај са ‘самоуким човеком’; у друштву које је изгубило сваки осећај за традицију, осећај личног увећавања ће се проширити у сваки аспект људског постојања, гурајући егалитаријанску доктрину чисте демократије.

Ако је база таквих идеја прихваћена, сва природна разноликост мора бити одбачена.

Свака особа може претпоставити да поседује потенцијал за нешто и термини „супериоран“ и „инфериоран“ губе своја значења; сваки осећај даљине и поштовања губе своје значење; сваки начин живота је отворен за сваког.

Свим органским виђењима живота Американци се противе механистичким виђењем. У друштву које је ‘почело ни из чега’ све има вештачке карактеристике. У америчком друштву појаве су маске не лица. У исто време, заговорници америчког начина живота су непријатељски настројени ка личности.

Американци су живо поништење аксиома „Ја мислим, према томе ја јесам/постојим“: Американци не мисле али постоје.

Амерички ‘ум’, примитиван, има мањак карактеристика форме и тако је отворен свим врстама стандардизације.

У супериорним цивилизацијама нпр оној Индо-Аријеваца, биће које је без форме или касте (у оригиналном значењу речи) чак ни неко као што је слуга или шудра би постало парија.

У овом контексту, Америка је друштво парија. Постоји улога за парије, а то је бити подређен људима чија је форма и унутрашњи закон прецизно дефинисан. Уместо тога, модерне парије желе да они постану доминантни и да практикују доминантност над остатком света.“

– Јулијус Евола

Advertisements

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here