Удео кинеске валуте у трговини између Русије и Кине се повећао, јер земље појачавају напоре да се одмакну од америчког долара као одговор на санкциону политику Вашингтона, изјавио је кинески дипломата.
Учешће јуана у билатералној трговини земаља порасло је са 3,1% у 2014. на 17,5% у 2020. години, рекао је кинески амбасадор у Русији Занг Ханхуи новинској агенцији „Интерфакс“.
Према његовим речима, Русија је последњих година постојано следила политику дедоларизације спољне трговине, проширујући употребу кинеске валуте за финансијске производе деноминиране у ренминбију и користећи је као резервну валуту последњих година. Он је додао да је јуан препознат од стране руске владе, предузећа и инвеститора.
„Ове промене показују инхерентну предност и потенцијал употребе јуана на руском тржишту, бележећи импресиван напредак који су Кина и Русија постигле у диверзификацији билатералне трговине“, рекао је амбасадор.
Он је нагласио да је проширење коришћења локалне валуте један од кључних аспеката финансијске сарадње између Кине и Русије и да се сматра погодним за обликовање флексибилнијег и отпорнијег међународног валутног система.
Кинески јуан чини 30,4% средстава Фонда за национално благостање Русије и 12,8% резерви Русије, рекао је амбасадор.
У првој половини 2021. године трговински промет између Русије и Кине износио је 63,08 милијарди долара, што представља раст од скоро 30% у односу на прошлу годину. У последње три године годишња билатерална трговина премашила је границу од 100 милијарди долара. Амбасадор је рекао да очекује да ће трговина Русије и Кине поставити нови рекорд ове године.