У ТОКУ руске војне акције у Украјини друштвеним мрежама и светским медијима шире се лажне информације чији је једини циљ обмана јавности. Иста таква пропаганда урађена је и Србима за време ратова на нашој територији.
Балистичар Миле Попарић научно је доказао да су западни медији лажно извештавали о ратним догађањима у Сарајеву.
Муслиманска пропаганда није везана само за Сребреницу, већ и за Сарајево одакле су исти ти муслимани истерали све Србе, а власт у граду преузели су муслимански криминалци попут Јуке Празине.
Сарајево је представљено као „град жртва“, али не град жртва протераних Срба, већ „српске опсаде“.
– У Свим оптужницама и пресудама за Сарајево у Међународном кривичном суду за бившу Југославију значјно место заузимају тврдње да је Војска Република Српске намерно гађала грађане Сарајева и то док су обављали свакодневне активности као што су: набавка основних животних намирница, хлеба, воде, затим док су се возили трамвајима, док су прелазили улицу и слично, а према оптужницама и пресудама једина сврха тих напада наводно је била терорисање цивилног становништва. Ове оптужбе и пресуде добрим делом базиране су на извештајима страних новинара који су извештавали у току рата из Сарајева. Нажалост, већина тих извештаја је били су лажни и режирани су тако да би се потврдио стереотип о српским злочинима у Сарајеву – почиње своју причу Миле Попарић.
Попарић каже да је репортер који је посебно предњачио у антисрпској кампањи био новинар Скај њуза Ернаут ван Линден.
Балистичар нам је објаснио манипулацију пожаром на стамбеној згради у Булевару Војводе Путника (сада булевар Змаја од Босне).
– Ернаут ван Линден снимао је пожар испред запаљене зграде, а екипа Си-Ен-Ена снимала је са хотела „Холидеј Ин“. У једном тренутку са деветог спрата неко избацује једну бакљу која пада испред Ернаут ван Линдена. Он извештава гледаоце да је то запаљиви пројектил којим су Срби гађали зграду чиме сугерише да су Срби изазвали пожар. Да је ово био пројектил он би га сигурно снимио, јер је пао испред њега, али таквог снимка нема. Да ово није никакав пројектил врло лако се доказује, јер би пројектил ударио у зграду брзином од око 800 м/с, односно 2880 км/х и пробио би зид или би се одбио далеко од зграде, а никако не би могао пасти испод прозора. С друге стране из филма се види да је бакља падала са висине око 25 м приближно 2,5 секунде, а време слободног пада не рачунајући отпор ваздуха је 2,26 секунди што недвосмислено потврђује да је бакља руком избачена из зграде. Све ово потврђује да је овај пожар подметнут ради снимања пропагандног филма, јер је евероватно да неко у току пожара спонтано припреми и избаци бакљу кроз прозор – објашњава Попарић.
У левом горњем углу бакља избачена из зграде, десно бакља пада испред зграде
Ернаут ван Линден је на почетку рата један период живео у Војној болници у Сарајеву и са крова болнице је снимао гранатирање Сарајева.
– Одатле је начинио и снимак наводног гранатерања Сарајева од стране Војске Републике Српске на подручју Марин двора који је карактеристичан по наводном рафалу испаљеном са положаја Војске Републике Српске који се на филму види као кретање округлих светлећих кругова. Пошто је у питању рафална паљба то су могли бити једино противавионски пројектили који имају трасер, али тај трасер има траг у облику комете, а не у облику тако великог круга, што потврћује и овај филм где у једном трнутку можемо видети два пројектила са трасером испаљена са стране на којој је била такозвана Армија БиХ. То је доказ да је била размена ватре између зараћених страна, што је Линден морао приметити, али у свом извештају није споменуо.
У истом видео-клипу можемо запазити да се неки светлећи кругови не померају док се други крећу, што је апсолутно немогуће, тврди балистичар.
– Ово потврђује да су ови светлећи кругови убачени у филм накнадном обрадом у студију да би се добио што импресивнији ефекат. Због изванредних ефеката овај филм коришћен у неким нашим ТВ серијама, које смо гледали на нашим малим ектанима. Ернаут ван Линден у свом извештају није споменуо да је и такозвана Армија БиХ пуцала према пложајима ВРС, јер његов циљ није био да објективно извештава већ да лобира у корист муслимана, па он у овом видео клипу између осталог каже:,,Град се гађа са свих страна свим замисливим врстама пројектила. Тешке гранате ударају у зграде које затим бивају захваћене пламеном. Ово су сцене ужасног пустошења овог града којег уништавају док свет гледа и ништа не предузима…“ – подсећа балистичар Миле Попарић.
Кругови лево од Ернаут ван Линдена су непомични, а круг са десне стране се креће
Нажалост, Ернаут ван Линден сада је професор новинарства на универзитету у Лајдену у
Холандији.
– Новинар Ернаут ван Линден познат је и по филму о криминалцу и високопозиционираном команданту такозване Армије БиХ Јуки Празини којег је приказао веома позитивно, као омиљеног команданта који као као Робин Худ на улици деци дели чоколаде. Линден ће остати упамћен и по необјективном коментару о гранатирању касарне „Маршал Тито“ након повлачења ЈНА, када људе који због гранатирања беже из касарне, идентификује као цивиле, а у једној репортаже наоружана лица представља као цивиле који бране Сарајево. Да његов задатак није био само новинарски сведочи и један сукоб са генералом Младићем 1993. год. на Палама када је рекао генералу:,,Видећемо се ми у Хагу“, што се на крају и десило. Како је знао да ће он бити сведок у Хагу? – пита Попарић.
Попарић нам каже да ни други новинари светских медија нису заостајали за Ернаут ван Линденом и Скај њузом у снимању лажних репортажае које су имале за циљ да у што ружнијем светлу прикажу Србе.
– Пример једног видео-клипа агенције Асошиетед преса, снимљеног на углу улица Маршала Тита и Вразове то најбоље потврђује, аутомобил који се кретао из правца Баш чаршије у правцу Илиџе погођен је у задње стакло, дакле из правца територије која је била под контролом АБИХ. Када се анализира оштећење стакла јасно је да је тај аутомобил погођен пиштољским метком мање снаге, вероватно калибра 7,65 мм а стрелац се налазио у аутомобилу иза предњег седишта, што потврђују барутни гасови који се јасно уочавају изнад задње хаубе аутомобила…
Величина отвора на задњем стаклу указује да је настао услед проласка пиштољског пројектила
Тренутак када пројектил пролази кроз задње стакло аутомобила. Облак барутних гасова указује да је пуцано из аутомобила
Тренутак када пројектил пролази кроз задње стакло аутомобила. Облак барутних гасова указује да је пуцано из аутомобила
Попарић је приметио још једну сличну режију западних медија.
– У другом видео-клипу исте агенције, на истом месту, зауставља се аутомобил из којег искачу два човека, а онда се зумира шофершајбна на којој се види рупа од метка на страни сувозача. Да је аутомобил погођен у покрету сувозач би био погођен директно у груди и не би могао да искочи тако брзо из аутомобила. На задњем седишту су канистери за воду, а метак је пробушио један канистер. Очигледно је да је метак испаљен из непосредне близине након што су возач и сувозач изашли из аутомобила, а пробушени канистер сугерише да грађани Сарајева нису могли отићи ни по воду, а да их снајперисти Војске Републике Српске не гађају – објаснио је Попарић.
Погодак у шофершајбну на месту сувозача, а сувозач није повређен. Пробушени канистер на задњем седишту.
Балистичар напомиње да место снимања ових видео клипова уопште није видљиво са положаја Војске Републике Српске и то је разлог због чега је изабрано за снимање свих ових лажних инцидената.
– На истој раскрсници снимљена је сцена групног преласка грађана улице уз заштиту транспортера УНПРОФОР-а, јер наводно није могуће прећи улицу због дејства снајпера Војске Републике Српске. Ако је то тачно онда би транспортер УНПРОФОР-а штити грађане док не пређу неку безбедну зону, што у овом видео клипу није тако.Нико на овом снимку не може да види смишљену превару, јер грађани када пређу на другу страну улице не иду у другу улицу где би евентуално били заштићени, већ опет остају у истој улици и своје кретање настављају дуж те улици и били би изложени истој опасности од наводног снајпера као и на месту одакле су започели прелазак улице – рекао је балистичар.
Лажна заштита: УНПРОФОР не преводи грађане Сарајева у заштићену зону. Грађани прелазе улицу само ради снимања пропагандног филма
Попарић објашњава да су нажалост ови лажни снимци допринели да се у пресудама у Хашком трибуналу наведе да је Војска Републике Српске намерно гађала цивиле у Сарајеву приликом преласка улице и да су често могли да пређу улицу само уз заштиту транспортера УНПРОФОР-а.