Бајденов „Самит за демократију“ је све само не демократски и представља пропагандно средство Вашингтона којим се покушава дати легитимитет поновном мешању САД у унутрашње односе других држава, каже политиколог Александар Павић.

Спорни су, каже Павић, и многи учесници тог скупа па је тако позив на самит добио самопроглашени председник Венецуеле Хуан Гваидо и председница самопроглашеног Косова Вјоса Османи, али не и, рецимо, мађарски премијер Виктор Орбан, што је још један доказ америчког лицемерја.

„По америчкој дефиницији демократије неко ко није изабран од стране народа већ је инсталиран од стране Запада као Гваидо у Венецуели – јесте демократа, док Виктор Орбан који је добио убедљиву већину у Мађарској на гласању које нико није оспорио чак ни у Европској унији – није демократа. То показује да они могу било кога прогласити демократом, па тако Бајден може и свог пса да прогласи за демократу, као што је Калигула свог коња прогласио за сенатора“, иронично примећује политиколог.

Демократија по америчком аршину

Дводневни виртуелни „Самит за демократију“ амерички председник Џозеф Бајден најавио је још у фебруару у свом говору о спољнополитичким циљевима САД, а окупио је лидере влада, цивилног друштва и приватног сектора из 110 земаља.

Овај скуп, на који нису биле позване Русија и Кина, усмерен је, како су навели из Беле куће, на изазове и могућности са којима се суочавају демократије и на пружање платформе лидерима да преузму појединачне и колективне обавезе у одбрани демократије и људских права у земљи и иностранству.

Према Павићевим речима, забрињавајуће је да је Бајден овом приликом најавио такозвану председничку иницијативу за „обнову демократије“, за коју ће од Конгреса тражити подршку од готово пола милијарде долара.

„То ће практично значити да ће бити озакоњено америчко мешање у политички живот, изборне процесе, медије, интернет и друштвене мреже широм света, односно свуда где Сједињене Државе сматрају да је угрожена демократија, у складу са тим како је они дефинишу“, указује наш саговорник.

У исто време, додаје политиколог, овај потез је уперен и против поретка Уједињених нација јер се чињеницом да ће ово бити коришћено као средство обуздавања Русије и Кине, суштински ствара један нови блоковски систем у свету.

У том смислу се, како напомиње, може рећи да је све ово представља, на неки начин, понављање историје, јер Америка ради нешто слично ономе што су чинили бољшевици када су дошли на власт у Русији.

„Они су као један од својих првих циљева поставили ширење своје револуције у свету, што је и довело до Хладног рата, а нови револуционарни центар је сада Вашингтон који ће ширити свој „демократски“ систем. Тако сада имамо „Хладни рат 2.0“, како се то модерно каже, с тим што на једној страни имамо демократије по дефиницији Вашингтона, а са друге имамо „аутократије“ предвођене Русијом и Кином које је „легитимно“ рушити потпуно занемарујући међународни правни поредак и Повељу УН“, сматра Павић.

Легитимитет за „демократске интервенције“

Јасно је, како каже, да ће Америка и убудуће произвољно одређивати ко је у свету демократа, а ко не, користећи притом сва расположива средства како би то легализовали.

„Овог пута можда неће бити војне хуманитарне интервенције, него војне демократске интервенције, али циљ је апсолутно исти – да се инсталирају режими који су по вољи Вашингтона или да се огромним новцем из иностранства подрже опозиционе снаге у другим државама и тиме потпуно поремети политички и изборни процес, да би се наметнула америчка визија демократије оличена у Гваиду и такозваној председници такозваног Косова“, упозорава саговорник Спутњика.

Ипак, закључује Александар Павић, овај амерички потез збијања редова данас је много мање опасан него што би био пре тридесет година, јер су Сједињене Државе у међувремену изгубила много од свог кредибилитета, а у свету је све јаснија контрадикторност између њихових речи и дела.

Leave a Reply