Руски политиколог и публициста, експерт за новију историју Балкана и „обојене револуције“, професор МГИМО Јелена Пономарјова у интервјуу за портал „Балканист“ коментарисала је критике упућене председнику Србије Александру Вучићу поводом потписивања у Вашингтону споразума о нормализацији економских односа Београда и Приштине, чији су резултат и рекордне америчке инвестиције. Јелена Пономарјова сматра да у Србији нису сви у стању да схвате ток велике политичке игре у којој земља која је пријатељски расположена према Русији не игра улогу пијуна.

„Сваки значајан политички споразум има озбиљну економску платформу која пружа повољне услове за конкуренцију компанијама у земљи потписници споразума. У свету је све више сукоба, сведоци смо ескалације сукоба на Кавказу — „евроазијском Балкану“, а ту су погођени и интереси Русије. Желела бих да верујем да је Балкан испунио свој историјски „план“ ратовања, али треба напоменути да потенцијал сукоба и даље има своју важност у међународним односима. Србија је у сфери утицаја различитих центара моћи, а вашингтонски споразуми су, пре свега, требали да поправе доминантни положај Сједињених Држава на овом простору. Видимо све већи притисак на најзначајнију земљу на европском дневном реду – на Србију “, каже руски експерт.

Она позива јавност да промени тон дискусије о актуелним догађајима.

„Када дајемо оцену споразумима потписаним у Вашингтону, не можемо користити логику лика Андреја Миронова у култном совјетском филму ‘Дијамантска рука’, који је узвикивао: ‘Шефе, све је изгубљено’. Искључите аларм, укључите глас разума. Логику велике игре треба учити од Англосаксанаца. Они имају дивну пословицу: ‘Сваки добитак је губитак, сваки губитак је добитак’. Добро би било да српско друштво пронађе потребне добитке, а не само да се сећа губитака. Уз сву сложеност докумената из Вашингтона, они отварају нове могућности. Наравно, власти треба да слушају друштво и да остваре неопходну политичку комуникацију, да објасне зашто се све догађа на овај начин, а не другачије. До чега доводи одсуство ове комуникације видимо на примеру Белорусије. А јавни дијалог, односно објашњавање друштву председничког става треба да се догоди на нивоу парламентарних странака“, каже Јелена Пономарјова.

Она предлаже да се обрати пажња на то како Албанци реагују на споразум потписан у Белој кући, јер Албанци су већ изгубили америчко покровитељство и све више иритирају Европску унију неразумевањем политичких процеса.

„Део албанског друштва копира реакције у Србији. Албин Курти, бивши ‘косовски премијер’, којег су Американци оставили без фотеље, споразуме је назвао ‘стварањем четврте Југославије’. Тако он види балкански ‘мини шенген’, који заиста може да омогући хегемонију Србије над Албанцима у Косову и Албанији. Српски производи су конкурентнији и бољи од албанских, а Албанци ће постати потрошачи српских производа, што се не допада Албину Куртију и његовим присталицама. Доминација српске привреде је очигледна. Током изградње путева, укључујући и оне дефинисане новим споразумом, логистика Србије биће допуњена и проширена. Курти верује да су у Вашингтону косовске власти највише изгубиле, а Србија је прошла кроз међународну рехабилитацију. Александар Вучић пак тврди да је Србија задржала достојанство и показала да је Бела кућа, претходно на албанској страни, отворила врата Србима. Ово савршено показује да се вашингтонски споразуми могу посматрати из различитих углова. С обзиром да је економија основа савремених односа, ово је веома важно“, нагласила је Пономарјова.

Прилив америчких инвестиција она види као изазов за руске компаније, које могу да искористе тренутак и Србији понуде више.

„Не можемо да се не сложимо са српским председником да су америчке инвестиције увек успех. Заиста је тако. Али, било који председник не сме да заборави на факторе који прате овај успех — монополизацију економије и оштру конкуренцију. И ту је изазов за руске произвођаче и енергетске компаније. Овде је питање за Руску Федерацију: како ће она бранити и градити своје позиције? Ово је изузетно занимљиво поље за велику игру. Теза неких српских аналитичара да ће сваки уложени долар плаћати српски народ је истинита, али то се односи на било коју инвестицију, па и на руску или кинеску. Иначе, кинеске стратегије утицаја на Балкану су још оштрије и компликованије. Кинези раде по шеми ‘гост постаје домаћин’. Кина на територију улази као гост, нудећи повољне услове, а затим се претвара у домаћина. Због тога је овде важно израчунати користи за Србију“, објашњава Јелена Пономарјова.

Она је такође истакла да је амерички предлог за уклањање трагова агресије у Београду 1999. године апсолутно логичан.

„Американци нуде новац за обнову зграда уништених током бомбардовања 1999. године, и то је њихова дужност. Тако губимо споменике тих стравичних догађаја, али, с друге стране, логично је да то учине они који су уништавали. Штавише, они су дужни да плате одштету жртвама агресије, као и онима који и даље страдају од последица осиромашеног уранијума“, рекла је Пономарјова.

„Преговори о зарастању рана су важан тренутак и Србија треба рационално и емоционално да израчуна све своје губитке које је нанео агресор. И однос српског народа према Сједињеним Државама као агресору се никада неће променити“, каже она.

Истовремено, Пономарјова изражава забринутост поводом деструктивне позиције одређеног дела српског друштва.

„Оно што ме плаши је рушење српске колективности. Још од времена Светог Саве, Срби имају прекрасну крилатицу: ‘Само слога Србина спашава’. То је суштина опстанка Срба у непријатељском окружењу. Став који примећујемо код дела српског друштва ремети ово јединство. А знамо да је најлакше поробити друштво које је црвљиво изнутра. Потребан је консензус. Однос Балкана према Западу (и обрнуто) мора престати да буде контрадикција читавог региона. Данас је важно говорити о будућности земље, и на потезу је Вучић.

Разумљив је и цивилизацијски избор Србије, као и његов геополитички избор. С друге стране, Србија има десетине споразума потписаних са Русијом – наглашавам, међудржавних! Одређени део српског друштва мора да схвати да Вучић не води антируску политику. Да, заврћу му руке. Али Русија види и схвата ситуацију у којој је Србија. И овде је важно водити конструктиван дијалог. Оптужбе не делују и никада неће покварити односе Русије и Србије, ни на нивоу власти, ни на нивоу народа“, закључила је Јелена Пономарјова.

Balkanist.rs

--

Leave a Reply