УПРАВО ОБЈАВЉЕНА књига под насловом „Како почињу грађански ратови и како их зауставити“ професорке Барбаре Ф. Волтер, политиколога са Универзитета Калифорније у Сан Дијегу шокирала је политичку елиту и интелектуалну јавност Америке.
Годину дана после упада десничара у Капитол, у америчкој јавности је све чешћа теза да се земља налази у озбиљној политичкој кризи, да се систем налази између демократије и аутократије, а све више се помиње и могућност грађанског рата.
На то упозорава и колумниста врло угледног магазина Њу јоркер Дејвид Ремник, који је читаоцима скренуо пажњу на недавно објављену књигу „Како почињу грађански ратови и како их зауставити“ професорке Барбаре Ф. Волтер, политиколога са Универзитета Калифорније у Сан Дијегу.
Теза професорке Волтер да су САД на ивици унутрашњег насилног сукоба изазвала је велику пажњу јавности пошто је она била у саветодавном комитету ЦИА под називом „Радна група за политичку нестабилност“, у којој је проучавала корене политичког насиља у нацијама од Шри Ланке до бивше Југославије.
Према њеном мишљењу, Америка више није пуна демократија него земља у статусу који научници називају „анократија“, односно у стању између демократије и аутократије, радикално повећава вероватноћу епизодног крвопролића у Америци, па чак и ризик од грађанског рата.
У својој књизи и у разговору за овонедељни Њу јоркер радио сат, Волтер је јасно ставила до знања да жели да избегне сензационализам и изазивање панике, али је рекла да амерички грађански рат у 21. веку не би личио на сукоб из 19. века. Уместо тога, она предвиђа, ако дође до најгорег, Америку чека ера раштрканих, али упорних аката насиља: бомбашких напада, политичких убистава, аката асиметричног ратовања које би спроводиле екстремистичке групе.
Професорка Валтер је навела и да, као неко ко је проучавао предуслове грађанских сукоба широм света, сматра да су САД на низбрдици.
– Ако се одбаци америчко замозадовољство и „митологија 4. јула“, и ако се реално процени сваки од услова који грађански рат чине вероватним, морамо закључити да су Сједињене Државе ушле у веома опасну територију, каже она.
Њена књига је оцењена као веома важна, јер професорка Волтер дефинише начин како ће се грађански рат водити у 21. веку. Ослањајући се на најновија међународна истраживања и лекције из преко 20 земаља, Волтер идентификује кључне факторе ризика, од демократског назадовања до фракционаштва и политике острашћености. Грађански рат данас неће изгледати као Америка 1860-их, Русија 1920-их или Шпанија 1930-их. Почеће спорадичним актима насиља и терора, подстакнутих друштвеним медијима.
– Америка не иде ка фашизму или путинизму, али мислим да бисмо могли да идемо ка понављању уставних криза, периодима конкурентске ауторитарне и мањинске владавине, и епизодама прилично значајног насиља које би могло укључивати бомбашке нападе, атентате, и митинге на којима се дешавају убиства, истакла је Валтер.