Осим високе излазности, на овакав изборни резултат пресудно је утицала Ђукановићева одлука да се усвоји Закон о слободи вероисповести

Апстиненти који су прекјуче одлучили да гласају и бирачи Демократске партије социјалиста (ДПС) који су верници СПЦ, кључно су утицали на резултат избора према којем партија Мила Ђукановића после три деценије нема већину за формирање власти.

То показују прве анализе прекјучерашњих парламентарних избора на које је изашло чак 76,65 одсто уписаних бирача, иако су сва истраживања јавног мјења – било јавно публикована или она за партијске потребе – показивала да излазност неће бити изнад 69 одсто.

На изборе 2016. изашло је 73, 43 одсто бирача, што је за око 25.700 бирача мање него што је прекјуче гласало, док је излазност 2012. била још мања, 70,4 процента.

Осим високе излазности, на овакав изборни резултат пресудно је утицала Ђукановићева одлука да се усвоји Закон о слободи вероисповести и најава прављења партијске цркве.

Kао резултат, ДПС је освојио око 15 хиљада гласова мање него на изборима 2016. који се нису прелили СД-у или СДП-у, док су савези предвођени Демократама и посебно ДФ-ом значајно поправили свој резултат у односу на претходне изборе.

Из тога се може закључити да је део бирача ДПС-а и истовремено верника СПЦ-а гласао за политичке структуре предвођене Здравком Kривокапићем и Алексом Бечићем.

Амфилохије је 1997. године довео Мила, а сада је Амфилохије срушио Мила, кратко је прокоментарисао саговорник.

Трећи фактор који је утицао на резултат ДПС-а извесно су и бројне корупционашке афере без епилога, од којих је најзначајнија афера “Kоверта”.

Могуће је да је од тога највише профитирала УРА, чија је кампања била фокусирана управо на две поруке – на борбу против корупције и на то да неће правити никакав постизборни савез са ДПС-ом.

ДПС са традиционалним партнерима, у које је Ђукановић сврстао и СДП, не би могао до 41. мандата ни да је једна од две странке хрватске мањине прешла цензус. У том случају, како показују прве анализе, ДПС би освојио 29. умјесто 30 мандата.

То можда показује да је партија у паду овога пута била окренута само себи у покушају да приграби што више гласова, укључујући и лојалне партнере. Да није тако, изборним инжењерингом је могла набилдовати ХГИ или Хрватску реформску странку, слично као на изборима 2016, када је ХГИ добијао гласове у пљеваљским или беранским селима.

--

Leave a Reply