Модел „две Немачке“ који је наводно послужио као основ за једну верзију француско-немачког предлога за компримис Београда и Приштине, не да је неповољан за Србију, већ је својствен пут у ћорсокак, преноси Блиц.
Не само да ова два случаја немају исти историјски контекст, ни генезу проблема, већ се замка крије у томе што би прихватањем решења старог скоро пола века, Србија признала независност Косова, одрекла се преговарачке моћи и начина да заштити Србе који живе на Косову.
То листом и једногласно оцењују саговореници „блица“, коментаришући прелог који је изронио као решење за компромис, а који у основи има уговор некадашње Источне и Западне Немачке.
Инфериорни план
Међу њима је и професор Центра за геополитику Универзитета Кембриџ Томоти Лес. Он за „Блиц“, за почетак, примећује да ова идеја није прихваћена у Србији.
„Решење ‘две Немачке’ значило би да Србија практично призна Косово, на пример, тако што би му дозволила да се придружи УН, што би био велики уступак Србије и тиме би предала већину своје преговарачке моћи. Једина сонова на којој сам могао да видим да Србија прихвата такав договор јесте да јој заузврат понуди нешто веома значајно“, указује он.
Подсећа да је истовремено алтернативно решење Бриселског споразума још у игри, што значи да Србија нема непосредни подстицај да прихвати оно што види као инфериорни француско-немачки план.
„Србија је такође отворила другу опцију покретањем процеса на Косову који би могао довести до де факто поделе територије и омогућити јој да спасе нешто од губитка Косова. Упркос ризицима и неизвесности, претпостављам да ће то Србима изгледати боље од било каквог споразума којим се практично признаје цело Косово“, каже Лес.
Ова, друга по реду, верзија нацрта Шолц-Макрон предлога споразума појавила се пре три дана.
Врло је слична документу потписаном 1972. године у Берлину, али се у „освеженој верзији“ која се тиче Београда и Приштине не помињу експлицитно независност и самосталност Косова и Србије. Али, помиње се неповредивост међусобних граница и поштовање територијалног интегритета.
Почетна станица
И управо то је највећи камен спотицања, каже за „Блиц“ политиколог и методолог Бојан Клачар. Највећи проблем овог модела је, сматра он, што Србија њиме чини дивовске уступке, али не и Косово, и Београд онда остаје без гаранције да ће Приштина решити питање Срба.
„То је врло проблематичан елемент, јер проблем две Немачке укључује чланство у УН, а најновији документ у ЕУ. Косово добија међуанродну препознатљивост, признање мање-више целог света па онда признаје Србије постаје ирелевантно“, истиче Клачар.
Тако Србија губи много, каже он, и додаје да би уговор две Немачке могао да буде само почетна станица до договора.
„Ако би се ово прихватило, Косово добија међуанродну препознатљивост, а Србија добија само потенцијално чланство у ЕУ и ЗСО коју је већ добила 2013. Нема ни конкретног плана за чланство у ЕУ, конкретног датума уласка у ЕУ. Било би добро ако би била направљена нека врста отвореног живог документа, а не закуцан споразум око којег нема преговора“, каже Клачар.
Да би договор био прихватљиви, и једна и друга страна би морале да изгубе доста, и једино тако би на крају нашли компромис.
„Тако би могли да стану и пред домаћу јавност и кажу да су успели у преговорима. Без тога нема ни договора“, закључује Клачар.
Обрисана прашина
Уговор две Немачке био је основа за низ даљих уговора све до уједњења 1990. године. Сузана Грубјешић из Центра за спољну политику каже за „Блиц“ да је необично што је баш сад скинута прашина са њега.
„Очигледно је да се у недостатку неких иновативних решења посеже за решавањем косовског питања по моделу две Немачке, што је чудно ако се има у виду третирање косовског питања као суи генерис, посебног случаја“, каже Грубјешић.
Очекивало би се, напомиње она, неко посебно решење за посебан случај.
„Овако, рециклира се предлог који је мање-више и био на столу још од 2007, а кога је Србија обацивала јер полази од претпоставке да споразум потписују суверене и међународно признате државе. Уколико се испостави да и француско-немачки предлог заиста подразумева решење по том моделу, и ако је то полазна основа за преговоре, тешко ће се стићи до компромисне завршнице коју би Србија могла да прихвати“, закључује Грубјешић.
Аутентичност документа који је процурео ни Берлин, ни Париз ни Европска унија нису ни потврдили али ни демантовали, док је извор „Блица“ из дипломатских извора, а који је држао у рукама Шолц-Макроно предлог, рекао да „личи на онај који је добила Србија“.
„Блиц“ се тим поводом обратио званичницима у Берлину, ради потврде његове веродостојаности,а портпарол немачке владе је као одговор подсетио на недавну изјаву канцелара Олафа Шолца који је рекао да „договор мора да буде постигнут“ и да се „нада да ће ускоро видети резултате“.