АТЕНТАТ НА ВУЧИЋА – АТЕНТАТ НА СРБИЈУ

Један од главних припадника Беливуковог криминалног клана, Срђан Лалић, оптужени који је стекао статус сведока, признао је током сведочења пред судом управо оно на шта су наше Службе безбедности, још од почетка ове године године, у више наврата благовремено упозоравале председника Републике Србије – на његову физичку угроженост.
Службе су, на основу добијених почетних оперативних информација о томе да се спрема атентат на председника Вучића, а у функцији спречавања реализације тога, мобилисале све субјекте безбедности и у пуном капацитету интензивирале оперативно-техничке мере и радње и предузеле читав низ других активности из делокруга свог рада. Предузета су оперативна истраживања, као и прикупљање, обрада, анализа и процена свих добијених безбедносних информација и сазнања из земље и региона. Циљ је био откривање и елиминисање свих претњи и планираних терористичких активности. Лалић је у свом исказу додатно појаснио и признао да су за тај прљави посао, као егзекутори, били ангажовани чланови Беливукове групе, те да је логистичку подршку и финансијска средства, у вишемилонском износу у еврима, обезбедио један од вођа организоване криминалне групе из региона. Лалић је такође навео да се озбиљно размишљало да се током фебруара, и то баш на Дан државности, овај злочиначки наум спроведе у дело.
Превентивном, професионалном и правовременом акцијом свих субјеката безбедносно-обавештајне заједнице РС ова намера је осујећена, при чему су идентификовани и главни носиоци овог покушаја физичке ликвидације председника Вучића. Иако се тада, према сведочењу Беливуковог кољача, због великог присуства снага безбедности на скупу, нису стекли услови да до атентата дође, од те намере се није одустало и она је, као примарни циљ, била присутна све до тренутка док Беливуков клан није био разбијен, а скоро сви његови чланови се нашли иза решетака.
Међутим, оно што Лалић у свом сведочењу није рекао далеко је значајније – и то јавност није сазнала. Наиме, остали смо ускраћени за идентитет налогодаваца за ово, за праве мотиве и истинску позадину ове терористичке намере, за шта сам сигуран да своје корене имају у хибридном рату који се месецима водио, и још увек се, сада још активније, води против Србије, против њеног руководства, а пре свих – против Александра Вучића.
Моје искрено уверење је да је планирани атентат на председника Вучића, који је требало да реализује ова организована мафијашка група, као њен наводни одговор на бескомпромисну борбу против криминала у нашој земљи, иницирану и вођену управо од Александра Вучића – заправо врло професионално осмишљена, испланирана, организована и усмеравана акција, од стране разних центара моћи, и формалних и неформалних, како оних из иностранства, тако и појединих центара и појединаца у земљи, којима никако не одговара политика коју Србија води, а коју Александар Вучић креира и симболизује – самостална, независна и на националним и државним интересима Србије заснована политика. Политика која уважава све и свакога, али која се води искључиво и једино у корист грађана Србије. Политика спремности на договоре и разговоре, али не и на уцене и унапред дата решења.
Управо стога је, да подсетим, месецима раније, у тзв.“независним, објективним и професионалним“ медијима, вођена беспризорна и гнусна хајка против председника Вучића (нажалост, ништа мање бесрамно, подло и ниско и против чланова његове породице) – са циљем да се он сатанизује, криминализује, потпуно обезљуди и обезличли – представи као човек чија би смрт, као последица атентата, била само епилог некаквог криминогеног обрачуна, а не политичко убиство, организовано као одмазда за Вучићево упорно и храбро непристајање на диктат моћних, на њихове уцене и претње. И управо стога би атентат на Вучића суштински био – атентат на Србију, на суверену, самосталну и поносну Србију, али и на њен свакодневни напредак, на будућност којој је окренута.
Не очекујем (чак ни) извињење, после овог Лалићевог признања, од оних који су јавно исмејавали и извргавали руглу безбедносне процене и врло реалну опасност по председников живот, као што не очекујем од њих (мислим, да не буде забуне, на већ помињане медије, на припаднике појединих политичких странака, као и на „независне“ експерте и оне припаднике назови „интелектуалне елите“ који су се тим поводом „стручно“ оглашавали) ни да опасности по живот Александра Вучића, која још увек траје, убудуће приступе онако како би требало, да су им част и добробит Србије једини интерес – без политичке острашћености и личне мржње и зависти према председнику.
Много је то за њих, слепе од мржње и љуте на грађане Србије који су препознали њихове праве мотиве, али зато очекујем од свих нас осталих, који смо огромна већина, макар се и разликовали у много чему, да будемо јединствени у одбрани Србије, као и да се убудуће, у евентуалним сличним ситуацијама (дајем себи право да то кажем, као неко ко је један део своје професионалне каријере провео у безбедносним структурама) на време и на адекватан начин бавимо узроком и налогодавцима, а не последицама и плаћеним извршиоцима.

Зоран Ђорђевић

Генерални директор Пошта Србије