Чини се да је Виктор Орбан ставио тачку на „i“, назвавши тамнопуте имигранте који и даље хрле пут Европе – муслиманским освајачима. Ако проблематику „миграција” посматрамо у мало ширем европском контексту, видећемо да су позиције Чешке, Мађарске и Пољске по том питању одавно познате и да делују усаглашено (ЕУ их је ђутуре тужила суду прошле године); уз додатак да чак ни Милош Земан, чувен по томе што нема длаке на језику, није дозволио себи громке изјаве по овом, чини се, шкакљивом геополитичком питању.

 

Људи старог кова, навикли су на изразе попут ”фашистички окупатори”, али времена су се очигледно неповратно променила. У данашње време, право да именују окупаторе имају старији партнери, док су млађи учесници разних унија и савеза принуђени да смишљају начине како да се, све хвалећи је, испод змије извуку.

Најинтересантнији у изјави председника Орбана није тај – назовимо га спорни међурелигијски моменат – већ то што је именована реална цена чланства у ЕУ: није, дакле, довољно имати отворене економске границе за робу европских гиганата и самим тим убити сопствену производњу. Не, то више није доста за прелазну оцену. По најновијим стандардима који се лансирају из Брисела, испада да није довољно ни престати са домаћом кухињом и поставити сто у фаст-фуду, већ је дошло време да се дода још који тањир за домаћинском софром; тањир из кога ће јести људи сасвим другачијих манира и који уопште не намеравају да постану ваши другари, већ се према вама, за вашим столом, понашају као да сте уствари ви тај који седи за њиховим столом.

Ако на тренутак пробамо да бацимо око у будућност, видећемо да постоји велика вероватноћа да ће се то јединство различитих мишљења и навика Пољске, Чешке и Мађарске, по својој прилици, слити у некакав заједнички савез, који ће по основним цртама до бола личити на Аустро-Угарску монархију. Ако нови и надасве симпатичан канцелар Аустрије господин Себастијан Курц буде доследан у испуњавању својих, благо речено, патриотских предизборних обећања, смеши нам се жуто-црна монархија на нашој северној граници.

Зоран Драгановић

Извор: standard.rs

loading...