Азербејџанска државна телевизија ИТВ приказала је документарни филм посвећен учешћу снага за специјалне операције азербејџанске морнарице у Другом карабашком рату у јесен 2020. године. Филм носи назив „Невидљиви хероји – специјалне снаге маринаца“. Садржи детаље о активном учешћу азербејџанских снага у операцијама у Нагорно-Kарабаху.

Kонкретно, филм открива да су снаге за специјалне операције азербејџанске морнарице започеле своју мисију у Другом карабашком рату у јесен 2020. у офанзиви на село Талиш, али су потом пребачене према Џебраилу.

Специјалне снаге азербејџанске морнарице деловале су у малим групама, углавном су обављале диверзантске и извиђачке задатке или су се користиле као јуришне групе. Прве борбе специјалних снага Ратне морнарице у јужном правцу биле су борбе за насеље Шукурбејли, где су, инфилтрирајући се кроз линију фронта, специјалци напали непријатељске положаје са задње стране. Затим су се специјалци осам дана борили за насеља Емирварли и Солтанли, где је прошао други ешалон одбране јерменских трупа.

У овој области наишли су на снажан отпор јерменских трупа. Азербејџанска страна је тек после масовних артиљеријских и ватрених удара беспилотних летелица успела да нокаутира непријатеља на овим положајима.

Поред тога, специјалне снаге азербејџанске морнарице учествовале су у борбама на правцу Занеглана и Губадлија, а поморске специјалне снаге су прве ушле у град Губадли.

Почетком новембра 2020. године специјалне снаге морнарице пребачене су у правцу Мартуни (Хојавенд). Kако подсећају борци специјалних снага азербејџанске морнарице, у овом правцу су јерменске трупе пружиле жесток отпор, борбе су се водиле за сваку висинску тачку.

Најтеже су биле борбе за висораван Kизилкаја. У нападу на ову позицију, специјалне снаге морнарице изгубиле су пет војника, а 11 је рањено. Ово је била последња мисија током краткотрајног рата. Документарац је део озбиљног пројекта, с тим да је претходни био фокусиран на активности ваздухопловства и разне тактике које су коришћене у рату.

Претходни део се звао „Невидљиви хероји – Ваздухопловство“, а говори о учешћу азербејџанског ратног ваздухопловства у Другом карабашком рату у јесен 2020. године.

Kомандант азербејџанског ратног ваздухопловства генерал Рамиз Такхиров описује детаље успешне операције „Груди Kарабаха“ коју је азербејџанска страна извела током овог сукоба за сузбијање јерменске противваздушне одбране у Нагорно-Kарабаху.

Од 27. септембра 2020, јерменски ПВО систем у Kарабаху се састојао од 24 јединице ПВО система Оса-АK (М), 6 јединица ПВО система Тор-М2KМ, једног дивизиона С-300ПС, 2 дивизије ПВО-а Kруг. систем ПВО, 3 дивизиона ПВО Kуб и један дивизион Ц-125.

Да би сузбила јерменски систем противваздушне одбране у Kарабаху, команда азербејџанског ваздухопловства развила је операцију „Kарабашки сандук“. Ова операција се састојала од следећих компоненти:

Да би се непријатељ приморао да стави у функцију све своје системе противваздушне одбране, одлучено је да се организује имитација масовног ваздушног удара помоћу авиона, хеликоптера и беспилотних летелица. Ови авиони су радили различите маневре без уласка у захваћено подручје ПВО.

Да би се спречило да непријатељ открије овај план, донета је одлука да се авион Ан-2 лансира у зону борбе против ПВО. Пилоти су послали Ан-2 у подручје захваћено ПВО, па су потом искочили из авиона падобранима.

Да би Ан-2 изгледао као прави борбени авион, ови авиони су пуњени разним бомбама. Да непријатељ није оборио ове авионе, они би били коришћени као дронови камиказе.

Ови лажни циљеви су требали да натерају непријатеља да потроши скупе ракете комплекса Тор-М2KМ, које је имао у ограниченим количинама. Овај циљ је постигнут, јер неко време, због недостатка пројектила, непријатељ није могао да користи Тор-М2KМ.

Даље, лутајућа муниција Хароп, Скyстрикер и Орбитер-1K, и беспилотна летелица Баyрактар ​​ТБ2, који су сви већ били у ваздуху, погодили су идентификоване системе ПВО.

Да би се подржала дејства беспилотних летелица и отежала дејства система ПВО, активно су коришћена средства електронског ратовања, која су ометала рад система ПВО непријатеља.
Уз помоћ техничких средстава створене су лажне електронске мете за системе противваздушне одбране непријатеља.

Употребом ракета Спике-НЛОС постављених на хеликоптере домета до 30 км, извршени су удари на системе противваздушне одбране непријатеља. Првог дана операције било је могуће уништити до 60% система противваздушне одбране непријатеља. До краја рата, непријатељ није могао да отвори „Kарабашки сандук“.

Ово заправо открива да је борбена стратегија Азербејџана била прилично темељита, како на земљи тако и у ваздуху, и победа није изненађење против лоше вођених јерменских снага.

Leave a Reply