Сукоб у Нагорно-Карабаху утихнуо је 10. новембра. Водиле су се крваве битке од 27. септембра, а и Азербејџан и Јерменија су напумпавале број погинулих у редовима непријатеља, као и број уништене војне технике и инфраструктуре.
Јерменска црква. (Фото: Јутјуб)
По свему судећи, Јермени су према новом споразуму о прекиду рата потпуни губитници. Остали су без половине Нагорно-Карабаха и изгубили су регионе који су били изван Нагорно-Карабаха, али под контролом јерменских Снага одбране Арцаха (АДА).
Јермени Арцаха сада су повезани са својом матицом Јерменијом путем Лачинског коридора и то је све. Степанакерт је остао под њиховом контролом, док је древни јерменски град Шуши пао у руке Азера. У руке Азера су пали и бројни древни манастири Јерменске апостолске цркве, па сада поједини гласови из Бакуа говоре о историји ових објеката. Тако се на твитеру огласио и Анар Каримов, актуелни министар културе у влади Азербејџана. Он је порекло јерменских манастира приписао древним албанским племићким породицама са Кавказа.
– Манастир Кудаванг је једно од најбољих сведочанстава древне цивилизације кавкаске Албаније. Грађен од 9. до 13. века, а на иницијативу супруге албанског принца Вакхтанга у региону Калбајара у Азербејџану, овај комплекс се састоји од цркве Арзу Катун, цркве Хасан, базилике и 2 капеле – рекао је Каримов.
Он је додао да су монашки комплекс Кудаванг касније окупирале јерменске оружане снаге 1992. године и да је био „подвргнут изменама и фалсификовањима с циљем промене порекла и карактера кршећи УНЕСКО-ву Хашку конвенцију из 1954. године“.
– Сада ће ослобађањем регије Калбајар у Азербејџану од јерменске окупације, звона, крстови и познати албански камени крстови из манастира Кудаванг бити илегално премештени у Јерменију. То је грубо кршење УНЕСКО-ве Конвенције о незаконитом извозу културних добара из 1970. године – рекао је Каримов.
Овом изјавом министар Каримов је пробудио духове прошлости и навео многе историчаре, посебно оне на Балкану да поново преиспитају порекло Албанаца. Било је више теорија о њиховим коренима, прапостојбини, посебности албанског језика који се умногоме разликује од свих осталих на Балкану, тј. нема ама баш никакве додирне тачке ни са једним на Балкану.
Остаје нам да поново поставимо питање: Ко су Албанци? Одакле они на Балкану, јужној српској покрајини Косову и Метохији, Северној Македонији, Грчкој и Црној Гори?
Тврде да су Илири. Нису нас убедили у то, а многи историчари су говорили да су управо доведени са Кавказа и настањени на Балкан како би служили као одани ратници Византије, касније и Млечана. Ко је Скендербег? Србин наравно. Из српске племићке породице Кастриотовића, а Албанци га својатају и присвајају као свог јунака и владара, као што су украли и грб са заставе Немањића.
Позната је кавкаска теорија о њиховом пореклу коју заступају пре свега историчари попут Јована Деретића, Гојка Вукчевића, Славенка Терзића. Та теорија овако гласи:
– Најстарији записи говоре о држави званој Кавкаска Албанија на југу. Северни делови су били конфедерација паганских племена. У првом веку после Христа Кавкаска Албанија је владала данашњим Азербејџаном. Борили су се са Римљанима и Персијанцима и рано су прешли на хришћанство. Територија ове државе се данас је територија руске републике Дагестан.
Албанија на Кавказу налазила се на источним падинама те планине до Каспијског мора, покрајина Ширван, савремени Азербејџан и Дагестан. Северно од Албаније налазила се земља Алана, северно-западно су били Ибери, а западно и јужно од реке Кур Јермени. Постојао је један град под именом Албана на обали Каспијског мора између савремених градова Дивичија и Дербента.
У VIII веку Арапи су запосели земље око Каспијског мора и иза Кавказа. Халифат је овим освајањем, дошао у сукоб са Хазарима. Арапи су били заштитници ислама, а Хазари Мојсијеве вере, па је сукоб, поред других имао и верски карактер.
Хазари су наметали Албанцима врло тежак данак па су ови стали на страну Арапа и већим делом прешли на ислам. Хазарски војсковођа у ратовима са Арапима је био каганов син Барџил.
Када је ушао са војском у Албанију 730. године наредио је да се само муслимани побију. Та Барџилова наредба је натерала Албанце да беже и да траже спас код Арапа. За то време на Средоземном мору су вођене тешке борбе између Арапа, као представника ислама и Ромеја (Византијско царство), као представника хришћанства.
Арапи су отели од Ромеја већи део Сицилије и део јужне Италије, па да би ојачали исламско становништво у овим земљама довели су део становништва из кавкаске Албаније, које је избегло испред Хазара.
Борбе између Арапа и Ромеја на Сицилији су трајале дуго времена и у периоду 827—878., Сицилија је подељена на два дела, исламски и хришћански, па отуда назив Две Сицилије. Ромеји су успели 970. године да освоје исламски део и на том простору су преузели Албанце. Један део овог народа превели су у хришћанство.