То што је тајкун Драган Шолак купио енглески фудбалски клуб Саутемптон, за више од 100 милиона евра, само је још један доказ за оно што се одавно зна и за шта ће, верујем, надлежни државни органи врло брзо обезбедити и судски валидне доказе, изјавио је члан Председништва и Главног одбора СНС Зоран Ђорђевић

Његово саопштење преносимо у целости:

„Новац грађана Србије, опљачкан у време док су Шолак и његов пословни партнер, Драган Ђилас, владали Србијом и мешетарили српском економијом, налази се у њиховим џеповима, на њиховим тајним приватним рачунима у банкама широм света, као и на рачунима њихових офшор и других компанија, регистрованих којегде, углавном у земљама које је тешко пронаћи на географској карти.

Различитим марифетлуцима и привредним хохштаплерајима, фиктивним купопродајама, транге-франге пословним комбинацијама, од којих многе имају обележја противправног поступања (што ће, верујем, истражни и судски органи врло брзо и неспорно доказати) уз коришћење политичког утицаја и различите облике уцена и притисака, успела су ова два Драгана, два „успешна“ бизнисмена, да створе пословне империје – о којима чак и инострани медији, медији њихових мецена и ментора када су политичке амбиције два Драгана у питању, јавно говоре као о тајкунским творевинама, чији се капитал мери у милијардама евра, уз помињање вила по свету, приватних авиона и свих других „статусних“ симбола ове двојице бахатих и осионих, сујетних и болесном мржњом према Александру Вучићу опседнутих присвајача народног новца.

То све је, међутим, само лице ствари, само оно што је видљиво. Оно друго, мање видљиво, далеко је важније и суштинскије, и тек кад се посматра заједно са овим што сада сви видимо и знамо, као целина, даје нам комплетну слику.

У најкраћем, ова најновија, фудбалска, аквизиција тајкуна Драгана Шолака морала би да се посматра у ширем контексту – не само као куповина од 100 и више милиона евра (стечених тако како су стечени, уверен сам – на начине који су врло сумњиви, најблаже да се изразим), до које је морало доћи, чак и да је цео износ плаћен ођедном и у готовини (што ме не би зачудило, узимајући у обзир чињеницу колико је новца Шолак из Србије изнео кроз своје компаније регистроване ван земље коју пљачка) уз прибављене гаранције, банкарске и/или у некретнинама рецимо, за оно што тек следи (ако је износ исплаћен) – пословни план који подразумева даљна додатна, будућа улагања, доказе о ликвидности и разна друга финансијска и остала документа која се подразумевају при оваквој врсти трансакција.
Kада се све то сагледа, намећу се два врло логична закључка. Први – Драган Шолак, лично, приватно, има много новца, иако му, рецимо, фирме у Србији послују са губитком (лако објашњиво: избегаваш плаћање пореза и сав новац, кроз закулисне трансакције и мрежу повезаних рачуна по свету, прелијеш у свој џеп; вероватно је слична ситуација и са његовим компанијама у региону). Други – што је Драган Шолак богатији, сви остали, укључујући чак и његове запослене, бивају сиромашнији и све неизвеснија постаје њихова лична животна судбина, јер им се у једном тренутку лако може догодити да њихов пребогати газда прогласи банкрот фирме у којој су запослени, из које је претходно исисао сав капитал и распоредио га на неки од својих тајних рачуна. Такође, можда би се, да сам малициозан, злонамеран и измишљању склон, као што су то медији које контролишу и плаћају два Драгана, могло помислити да Шолак, овом куповином у Енглеској, себи купује и евентуалну могућност неке врсте азила, за време у коме ће морати да положи рачуне грађанима Србије о пореклу свог новца и начину на који је стечен.
По сличном „пословном“ принципу пословао је, и послује, и Драган Ђилас, с тим што он, поред склоности ка присвајању народног новца, још наглашеније од Шолака пати и од политичке амбиције, иако је, доказано, најнеталентованији од свих српских политичара и „лидер“ који ужива убедљиво најмању политичку подршку код грађана Србије.

​Било како било, што се два Драгана тиче, њихове бизнисменске „умешности и успешности“ нарочито, наш би народ рекао: Нашла врећа закрпу. Нажалост, та њихова врећа, ма била и закрпљена, препуна је народних пара, јер обојица су Србији узели, отели, много, а донели само пропадање и сиромаштво, затворене фабрике и девастирану привреду, хиљаде људи без посла, осећај очајања и бесперспективности.

Срећом по грађане Србије и Србију, време владавине ова два партнера у штеточинству је прошло, и неће се вратити, а доћи ће време да се сви рачуни положе и све сазна, па тако и то – чијим је новцем Драган Шолак купио Саутемптон“.

Leave a Reply