План је био примамљив: брзо снабдети Украјину оружјем које може да употреби одмах, без дуже обуке.
Али до сада ниједна од тзв кружна размена, а споразум са Пољском је пред колапсом. Где се заглави?
Шта је такозвана „кружна размена оружја“?
Kритичари су оптужили немачку владу да не испоручује довољно оружја Украјини. Kроз кружну размену, Немачка је желела да индиректно снабдева више тешког наоружања. У процес су укључена три партнера: Немачка као земља донатор, „партнер у размени“ и Украјина као земља прималац. Намера је била да се Украјини обезбеди бивше руско или совјетско тешко наоружање које украјински војници могу одмах да употребе, за разлику од нових западних система за које им је најпре потребна дуготрајна обука и обука. Реч је, на пример, о тенковима којима располажу неке јужне и источне чланице НАТО-а, попут Пољске, Чешке, Словачке, Словеније и Грчке. Они би заузврат добили савремену немачку опрему.
Зашто све то?
Аргумент тзв семафорска коалиција у Немачкој (социјалдемократе, зелени и либерали) је веома рано била да су Украјинци најбољи у руковању тенковима совјетске производње, да их не треба обучавати и да имају резервне делове за њих. Истовремено, такође је јасно да немачка влада, посебно канцелар Олаф Шолц, по сваку цену жели да избегне коришћење немачких борбених тенкова Леопард или оклопних транспортера Мардер у Украјини. Постоји неколико разлога – који су одлучујуц́и, може се само нагађати. Да немачки тенкови више никада не би требало да пуцају на руске, била је једна од лекција научених из нацистичке прошлости и Другог светског рата. Осим тога, постоји бојазан да би Путин видео директне испоруке тенкова као прелазак црвене линије и да би то могло довести до опасне ескалације. Званично, Влада се позива на – усмени – договор између НАТО партнера, по којем нико није испоручио такву западну војну опрему. Зато је за Немачку крајње непријатно када Шпанија управо на томе инсистира и најављује да жели да пошаље тенкове Леопард у Украјину. Да ли ће се то десити још је неизвесно.
Шта је до сада постигнуто?
Ништа. Немачки Бундестаг је пре скоро три месеца великом већином одлучио да савезна влада такође треба да подржи Украјину тешким наоружањем. До сада је, међутим, само седам самоходних хаубица испоручено из залиха немачког Бундесвера, према списку испорученог наоружања који је влада објавила на интернету. Поред тога, немачка индустрија наоружања требало би да почне да испоручује противавионске тенкове Гепард до краја јула, али је фокус испорука наоружања на процесу кружне размене. Земље попут Пољске и Чешке већ су испоручиле Украјини борбене тенкове Т-72 и борбена возила пешадије БМП1. Немачка влада је тада најавила да ц́е свом НАТО партнеру Чешкој Републици ставити на располагање 15 тенкова Леопард 2 из индустријских залиха као компензацију. Међутим, размена још није реализована, као ни слични планови са Пољском, Словачком, Грчком и Словенијом.
Зашто то траје тако дуго?
Kратак одговор је: зато што земље укључене у размену нису задовољне немачком понудом. То се види на примеру Словеније. То је прва земља са којом су преговори почели још у априлу. У замену да Словенија снабдева Украјину борбеним тенковима и оклопним транспортерима (Т72 и БМП1), Берлин је понудио борбено возило пешадије Мардер и оклопни транспортер Фуцхс – оба застарела модела у Бундесверу и стара око 50 година. Уместо тога, Словенија је желела ново борбено возило пешадије Пума и тенкове типа Леопард, дакле модерно наоружање. Слична тензија у погледу размене постоји и са другим партнерским земљама. Зато су ти кругови заправо још недовршени полукругови. Иначе, још једна необичност: Бундесвер је одбио да Украјини поклони оклопни транспортер „Фукс“ са аргументацијом да би то угрозило оперативну спремност немачке војске – али су спремни да га предају Словенији.
Kако теку преговори са Пољском?
Према пољским изворима, у прва два месеца руског агресорског рата, Варшава је испоручила Украјини до 240 тенкова Т-72 и неколико десетина оклопних возила. Ова суседна земља се сматра главним снабдевачем оружја и помоћницом Украјине. Још у мају, пољски председник Анџеј Дуда критиковао је немачку владу што Варшави није испоручила обећане замене за старе совјетске тенкове. Пољска је желела и најновије немачке тенкове Леопард 2. Преговори су у застоју, а према информацијама немачког јавног сервиса АРД, прети им коначни неуспех.
У телевизијском интервјуу ове недеље, заменик министра спољних послова Пољске рекао је да нема „праве понуде Немачке која би могла да се размотри“. Према речима демохришћанског стручњака за међународне односе Родериха Kизеветера, савезна влада је недавно понудила Пољској 20 обновљених тенкова Леопард 2. Намера је да се од априла 2023. испоручује један тенк месечно, а од октобра три месечно. Али то се чини недовољно са пољског становишта. Међутим, преговори још нису званично окончани. У међувремену је постало познато да је Пољска добила први од укупно 366 борбених тенкова типа Абрамс из САД.
Kритика поступка кружне размене
Kритичари се не слажу са изреком да је „за добар прстен потребно време“: репутација и кредибилитет Немачке код њених савезника, посебно у источној Европи, били би озбиљно нарушени ако би се све превише одлагало, упозоравају опозициони демохришћани. Осим тога, многи опозициони политичари, као и неки из владине коалиције, не разумеју зашто Немачка не испоручује Украјину директније модерном опремом из сопствених залиха уместо старог совјетског материјала: ако, како се често истиче, слобода тамо се брани Запад, и ако се наглашава да Русија не сме да добије овај рат, то значи да Украјини треба дати сваку војну помоћ која се може замислити. Министарка одбране Kристин Ламбрехт је у више наврата истакла да су резерве наоружања којима располаже Бундесвер исцрпљене. Међутим, најновије писмо Олафу Шолцу које му је упутила председница Одбора за одбрану немачког Бундестага Мари-Агнес Штрак-Цимерман, иначе чланица Либералне партије, јасно је ставила до знања да би и неки у коалиционој влади желели да се види већа брзина у испоруци оружја. До сада, Шолц то јасно одбацује – без много дискусије.
(Дојче веле)