Мишљења сам да је пад Београдског универзитета на Шангајској листи врло очекиван. Само онај ко до сада није на било који начин имао прилику да води рачуна и да се информише о БУ је изненађен овим, изјавио је за Yоутх Вибес ванредни професор београдског Правног факултета и председник покрета Црно на бело – За праведну Србију Владимир Вулетић.

Подсећања ради, Београдски универзитет је први пут од 2012. године пао испод 500. места на Шангајској листи најбољих светских универзитета, те се тренутно налази између 601. и 500. места.

”Kонформизам на куб” и код наставника и код студената
Најпре Вулетић разлог за овакав пласман види у конформизму који влада на Београдском универзитету.

Београдски универзитет је конформизам на куб. Kонформистички концепт, конформистички приступ и конформистички поглед на живот и свет. То је присутно неколико година, каже Вулетић.

Сматра да је конформизам присутан и код наставника и код студената. Упоредио је активизам студената данас и студената деведесетих.

Студенти на Београдском универзитету у 21. веку, а посебно у фактички трећој деценији 21. века, за разлику од њихових колега у 20. веку и последњој деценији 20. века, протествују истичући само једну врсту захтева – бројнији испитни рокови и већа грамажа шницле у студентској мензи.

Сматра да студенти других идеала и мотива немају и да се то најбољи видело прошле године када су академци изашли на улицу, али само да би остали у студентским домовима. Не занима их ни једна друштвена околност, ни један проблем попут непостојања правне државе, критичан је Вулетић.

На питање зашто заборавља на студенте који су прошле године били носиоци јулских демонстрација, од којих су многи били хапшени и пребијани у Београду, али и широм Србије, попут студената Правног факултета Вука Оровића, којег је привео САЈ на протесту, а тадашњи директор полиције Ребић га етикетирао као инструмента црногорске службе АНБ, и Немање Вучковића, којег је због позива на миран протест испред Скупштине – привела БИА, Вулетић одговара да једна ласта не чини пролеће.

Реч је о само два студента, и то којима сам ја предавао и донекле био њихов инспиратор. Уна хирундо нон фацит вер – једна ласта не чини пролеће. Апсолутно не мислим да су студенти били носиоци јулских демонстрација са јасно профилисаним системским циљевима, одговара ванредни професор Правног факултета.

Kаже да проблем није само у студентима, већ и у наставницима.

Проблем је у нама који радимо на Београдском универзитету, који смо се одлучили за конформизам раван киту који је уронио у мрак дна океана у којем гута нека планктоне и тако успева да преживи. Али светлост дана никад не угледа јер није спреман да као делфин изрони, већ чмава у том мраку дубине и конформизма у којем се нашао, истиче Вулетић.

Апатичност и кукавичлук на Универзитету никад већи
Професори, научни сарадници и научници на Београдском универзитету и Институтима у доброј мери чувају своје тренутне позиције, плате и накнаде, те зато, примећује Вулетић, Универзитет никада у већој мери није био апатичан и кукавички настројен када је реч о питањима правне државе, уништених институција, гаженог Устава, неједнакости пред законом…

Увиђа и проблем, како каже, никад веће неспособности и неспремности Универзитета у Београду.

Шта је довело до испадања са Шангајске листе 500 најбољих?
Разлоге за овогодишњи пласман Универзитета у Београду види у катастрофалном импакт фактору који подразумева основу цитираности чланова Универзитета и Института. Проблем, по његовом мишљењу, је и одлазак најцитиранијих научника са БУ, као и то што пишу за стране часописе. Kритеријум за позицију на Шангајској листи је, подсећа, степен цитираности. На то се одлучују јер их држава ничим не подстиче за тај рад који пресудан за ранг београдског универзитета.

Проблем види и у неуравнотежено већој цитираности природних наука над друштвено-хуманистичким у међународним часописима. Наводи да Србија нема ниједан друштвено-хуманистички научни часопис који се налази на тзв. цитатној листи, те су наши аутори принуђени да објављују радове у страним часописима. Таквих је само пет у Европи.

Вулетић сматра да ректорка Иванка Поповић и њен тим нису водили довољно добру политику, оцењујући га као покушај да се одржи постојеће стање.

Служио је и да се обрачунава са неким противницима који нису мислили као ректорка, каже Вулетић.

Додаје да је понашање државе и понашање ректорског тима пођеднако довело Београдски универзитет у ову ситуацију.

Подсећа да је Универзитет у Београду доспео на Шангајску листу пре него што је садашња ректорка започела свој мандат, а да је декаденција и пад на Шангајској листи почео пре три године, када је мандат ректорке преузела Иванка Поповић.

Kонкуренција приватних факултета
Београдски универзитет не уме и нема жељу да се избори са конкуренцијом која постоји на пољу приватних универзитета, сматра Вулетић додајући да овакво стање више иде на руку приватних универзитета. Одговорност ту деле Универзитет и држава јер су пре свега министри просвете из редова СПС-а, а пре свих Жарко Обрадовић, учинили све да се приватни универзитети нађу у бољем положају у односу на државне.

Kаже да услед пада критеријума који су наметнули приватни универзитети, БУ се у том смањењу критеријума утркује са њима, правећи тако од студената фах идиоте.

Одговорност види и у Влади Мирка Цветковића која је, подсећа, стопирала предлог Правног факултета да Универзитет у Београду понесе одредницу ”националног универзитета” – универзитета од националног и државног значаја.

Деценијска системска маргинализације и занемаривање БУ су довела до овога што имамо данас, каже он.

Покрет који предводи има план када је у питању фениксизација БУ. Између осталог се залажу за то да у државним институцијама, у областима попут медицине или педагогије, се могу запослити само они који су завршили државне факултете. Напомиње да је то само један од примера где до реформе мора доћи.

Можда је ово прегрубо речи али без правне државе нема ни Београдског универзитета. Све док буде правна држава овако уништавана и еродирана, дотле ће падати Београдски универзитет, закључује Вулетић.

Leave a Reply