Министар рада Зоран Ђорђевић за B92.net каже да је увек на страни радника. Не зна за запошљавања преко везе и сматра да држава више брани радника од синдиката.

Први мај дочекујемо у време пандемије коронавируса. За раднике широм света, па тако и у Србији, у време великог стреса, измењених услова рада и неизвесности. Притом га и не прослављамо на „традиционалан начин“ – одморима, излетима..

Како коментаришете направљен изузетак ове године због полицијског часа, из угла радника који не прославља своја историјски стечена права?

  • Здравље свих грађана је приоритет, у овом тренутку озбиљне борбе против вируса ковид 19 морамо имати разумевања за мере које су донете на основу мишљења струке јер је то најбољи начин да се заштитимо. Радници у Србији не треба да осећају неизвесност, програм пакета мера које је објавила Влада Републике Србије, а које имају за циљ смањивање негативних ефеката проузрокованих пандемијом коронавируса и подршку привреди Републике Србије, а које се односе на оне послодавце који су отпустили мање од десет одсто запослених, имају великог утицаја на послодавце да првенствено не отпуштају своје запослене, као и да примењују прописе у области рада. Оно што могу са сигурношћу да трвдим је да ће Инспекција рада поступити по свакој пријави кршења радничких права и да ћемо бити ригорозни приликом кажњавања.

Епидемија је јасно показала и да је важно заштити радника од болести. Поучени овим искуством, шта је засад оно најбитније међу конкретним стварима и примерима у овој области заштите, које ће радници у Србији моћи да очекују? Шта су уочени недостаци?

  • Безбедност и здравље на раду је најважније, радник после посла треба да оде здрав својој породици, па поред опреме која је потребна да се користи за безбедан рад, важно је у овим тренуцима да се придржавамо савета епидемиолога, будемо социјално дистанцирани, да користимо рукавице и маске као и дезинфекциона средства. Учестало прање руку је обавезно. Који су недостаци рећи ћемо када се све буде завршило. Договорено је да Светска здравствена организација, као неутрална страна, учествује у анализи заједно са нашом стручном јавношћу, када се све ово заврши и тада ћемо видети како смо радили током епидемије. Да ли може боље, верујем да да, јер увек може боље. Али мислим да смо одговорно и добро поступили приликом заштите радника и корисника током епидемије коронавируса.

Сматрате ли да се показало и током пандемије коронавируса: код приватника боље плаћено, државни посао – сигурица?

  • Држава као послодавац је одговорно поступила према радницима од првог дана, али нисмо дозволили ни да због самовоље бахатих појединаца наши грађани запослени у приватном сектору испаштају. Инспекција рада свакодневно врши инспекцијске надзоре, и уколико се било гре појави кршење радничких права предузимају се мере, и нема поврашћених. Апеловали смо на приватнике да не отпуштају раднике, нашли начин да их мотивишемо да то не раде али смо и кажњавали оне који су супротно закону то и учинили.

Колико су мере која је држава предузела успеле да заштите позиције радника у приватним предузећима?

  • У овом тренутку тешко да могу да одговорим на то питање с обзиром на то да ванредно стање и даље у Србији, те ћемо резултате моћи да сумирамо тек по окончању.

Према Вашем мишљењу, можемо ли рећи данас да и даље радник у државној фирми више „забушава“, ради мање или је то данас неутемељено?

  • Не мислим да је тако. Сматрам да је забушавање ствар појединца, његовог односа према послу, и да то нема везе са тим да ли је државна или приватна фирма. Увек ће негде постојати неко ко се неодгворно понаша, али то више говори о њему и његовом ставу према послу.

Да ли ће држава имати ресурсе у наредном периоду да прати колико се поштују мере на радним местима?

  • Наравно да хоће. Инспекција рада, као надлежна инспекција, свакодневно врши инспекцијске надзоре у области радних односа и безбедности и здравља на раду на целој територији Републике Србије, како по службеној дужности, тако и по захтевима запослених. Наравно, сви запослени, као и сва друга заинтересована лица, која имају сазнања о кршењу права запослених у области рада, могу да поднесу пријаве инспекцији рада која ће у законском року извршити инспекцијски надзор, утврдити чињенично стање у вези навода у пријави и предузеће одговарајуће мере из домена надлежности инспекције рада. Такође, сви заинтересовани грађани, могу да се свакодневно обрате инспекцији рада за савет и информацију у вези права, обавеза и одговорности из области радних односа и безбедности и здравља на раду.

Великим делом многе фирме научиле су, дословно, да могу да пребаце рад из својих просторија у рад од куће. Како су се инспектори прилагодили у овом моменту? Са којим изазовима се суочавају? На пример, један од проблема могао би да буде и невидиљви прековремени или додатно неплаћени ноћни рад. Како се то решава?

  • Рад од куће прописан је законом, и тачно су дефинисани услови и начин организације истог. Чињеница је да инспектор рада не може да оде у приватан посед и проверава да ли запослени у свом дому ради више него што би требало, али рачунамо на то да ће уколико се то догоди радник пријавити Инспекцији рада кршење његових права, како бисмо могли да реагујемо. Морамо радити на свести грађана, они не треба да се плаше да пријаве послодавца, јер ћемо их заштити.

Да ли постоји разматрање да додатно буде подржан рад од куће тамо где је то могуће? У Немачкој је најављен искорак у овом правцу…

  • Наш Закон о раду већ дефинише рад од куће, тако да смо корак испред Немачке. Закон о раду утврђује могућност рада од куће, и то закључивањем уговора за обављање послова ван просторија послодавца и када запослени по правилу обавља послове у просторијама послодавца, запослени и послодавац могу се споразумети да један период радног времена у оквиру уговореног радног времена запослени послове обавља од куће.

Има ли данас страначког запошљавања, као и других облика запошљавања „преко везе“, може ли се то утврдити и може ли лице то да пријави? Шта је потребно да би доказало и санкционисало?

  • Ја не знам да тако нешто постоји у нашој земљи. Ако неко има таква сазнања треба да пријави Инспекцији за рад, па ће она утврдити о чему се ради и уколико има елемената за покретање поступка то ће и учинити у оквиру своје надлежности. Мислим да раднике треба бирати на основу онога што знају да раде и за шта су квалификовани, јер добар радник значи успешно обављен посао.

Колико сте Ви као министар, највиши представник, свесни обичног радника? Колико се неко ко обавља функцију на власти удаљи од живота обичног радника и да ли се и како враћа у његову „кожу“ како би га представљао у законодавном и извршном систему?

  • Био сам и радник и послодавац, а као министар добро памтим све што ми је сметало раније и трудим се да то променим. Увек сам на страни радника, претходних година сам за 1. мај шетао са њима, сматрам да треба да имају што бољи положај, плате. Када имате радника који је задовољан условима рада, онда ће он са еланом да обавља посао и биће мотивисан на рад.

Какав сте Ви шеф својим радницима у министарству?

  • Захтеван сам али правичан. Ценим рад мојих колега који одговорно раде свој посао, и сви имамо исти мотив – да док смо овде учинимо све што можемо да направимо боље сутра за наше грађане, наше породице, колико је у нашој моћи кроз законодавне оквире али и услуге које пружамо.

За која права радника данас у Србији сматрате да има највише места за унапређење и зашто?

  • Увек има протора за унапређење, мислим да треба радити на безбедности и здрављу на раду, да радници и послодавци користе заштитну опрему и да се то не доводи у питање већ да буде уобичајна пракса без које се не обавља посао, с обзиром на то да је живот оно најдрагоценије што имамо. Такође има простора да се уведе у области осигурање на радном месту новине, у том смислу смо радили доста на Закону о осигурање у случају повреде на раду који се надам да ће ускоро угледати светлост дана.

Очекујемо ли нерадну недељу за трговце у Србији?

  • Већ сам објашњавао да се та пракса показала као лоша у неким земљама, тако да мислим да у тренуцима када се боримо за радна места, раст економије, већи туризам о овоме не размишљамо.

Како видите антисиндикализам дела приватних фирми у Србији? Сматрате ли да данас постојећи синдикати добро представљају права радника? Боре ли се за интересе мањине или већине?

  • Репрезентативни синдикати су чланови Социјално економског савета који данас има важну улогу у одлучивању. На седницама разговарамо о свим важним темама и заједнички покушавамо да пронађемо најбоља решења. Мислим да права радника данас држава брани и више од синдиката.

С обзиром на изјаву председника Вучића да Србија има више пара него други, те да није дао да се повећају плате до максимума, занима ме постоји ли процена Министарства рада када ће се то догодити, повећање до максимума, и да ли се разликује од Министарства финансија, или када би се то догодило да се није догодила пандемија коронавируса?

  • Ја верујем Александру Вучићу, све што је обећао и рекао то је испунио, како нас је извукао из свих проблема које су направили неки људи у ранијим временима, сигуран сам да ће и Србију сачувати од последица епидемије коронавируса. Верујем његовим одлукама и сматрам да су добре па тако и када је ова тема у питању.

Да ли је сматрате задовљавајућ најнижи износ социјалне помоћи од око 8.500 динара?

  • Висина социјалне се даје на основу могућности које држава има. Верујем да ће у временима која су пред нмса бити све мање оних којима је та помоћ потребна а да ће оном делу којем ова помоћ припада тај износ бити већи. Чињеница је да имамо различите облике помоћи и да је то само једна од њих.

М. Родић

--

Leave a Reply