Током рата у Босни и Херцеговини, Осама бин Ладен је у најмање два наврата боравио на Балкану. Обе документоване посете, касније убијеног идеолога радикалног ислама, догодиле су се 1994. године, када је Бин Ладен боравио у Сарајеву и Тирани
Посету Осаме бин Ладена Сарајеву и његов сусрет са Алијом Изетбеговићем открила је новинарка немачког магазина „Шпигл“, Ренате Флотау, која је испред канцеларије тадашњег првог човека власти у Сарајеву чекала интервју и случајно набасала на Бин Ладена.
Бин Ладен јој је, том приликом, дао и визит-карту и рекао да намерава да у Босну доведе муслиманске добровољце и потврдио да има пасош БиХ. Током сусрета Бин Ладена и Алије Изетбеговића, наводно, снимљена је и једна фотографија.
Амбасада Босне и Херцеговина у Бечу издала је Бин Ладену пасош 1993. године, а скандал око тог документа избио је после терористичких напада Ал-Kаиде на Њујорк и Вашингтон, после чега је уништена комплетна документација о овом скандалу.
О улози Осаме бин Ладена писао је и магазин „Zeitenschrift“. У тексту под насловом „Bin Laden in Sarajevo“ (Бин Ладен у Сарајеву) од 11. септембра 2004. године објавио је причу о томе да је главноосумњичени за нападе на Њујорк и Вашингтон 11. септембра 2001. године био савезник НАТО-а на Балкану у време ратова на овом подручју, у првој половини деведесетих година прошлог века.
- Од седам кључних фигура које су учествовале у нападу 11. септембра, најмање четворица су се током деведесетих у Босни и Херцеговини борила против Срба – пише „Zeitenschrift“, за шта су, према истом извору, знале и немачке безбедносне службе.
- О томе им је сведочила супруга једнога од тих муџахедина Халида Шеика Мохамеда Алмидхара и то је споменуто и у извештају америчког Kонгреса о нападима 11. септембра – наводи „Zeitenschrift“.
Активности Осаме бин Ладена у Албанији су, такође, биле добро документоване, а снагу коју је његова мрежа имала у тој земљи најбоље, чини се, осликава чињеница да је тадашњи амерички министар одбране Вилијем Kоен у јулу 1999. године отказао посету Тирани због страха од терористичког напада.
Сам Бин Ладен је у Тирани боравио 1994. године, као дио саудијске делегације, а са тадашњим албанским званичницима разговарао је о отварању исламских центара у тој држави, али је гро његове организације уништен током 1998. године, у заједничкој акцији америчке Централне обавештајне агенције и албанских агената.
Албанска полиција је због убиства ухапсила Kлода Kадера, који је током суђења рекао да је био део организације коју је у Албанији успоставио Бин Ладен, са циљем да регрутује и организује добровољце за борбе на Kосову.
Укупан број таквих бораца, према западним проценама, кретао се око 500, али је њихов утицај у великој мери био маргинализован.