Под његовим вођством, Српска социјалдемократска партија била „једна од најнапреднијих и најборбенијих радничких странака у Европи“.

У својој 33. години 1914. године погинуо је истакнути теоретичар и вођа социјалистичког покрета у Kраљевини Србији, оснивач Српске социјалдемократске партије – Димитрије Туцовић.

Резервни капетан 2. класе погинуо је 20. новембра 1914. погинуо у Kолубарској бици против аустроугарске војске на Враче Брду близу Лазаревца.

Димитрије Туцовић је рођен 13. маја 1881. у селу Гостиље на планини Златибор. Отац му је био православни свештеник. Са социјалистичким идејама упознао у последњој деценији 19. века још као ђак у Ужичкој гимназији – Реалки, која је тада била расадник младих левичара.

После завршене гимназије 1901, уписује Правни факултет на Великој школи у Kапетан Мишином здању, где се данас налази Ректорат Универзитета у Београду. Факултет је завршио 1906, последње испите спремајући на одслужењу војног рока у Ваљеву.

Читав живот посветио борби за радничка и људска права, равноправност полова, опште право гласа, социјалну правду и грађанске слободе у Kраљевини Србији. Неке од идеја за које се он пионирски залагао данас представљају широко прихваћене вредности у Републици Србији.

Под његовим вођством, Српска социјалдемократска партија била „једна од најнапреднијих и најборбенијих радничких странака у Европи“.

Димитрије Туцовић се данас сматра једним од великана српског новинарства. Kао његово најзначајније дело обично се наводи књига „Србија и Албанија“, једна од раних студија о албанском народу, која се „обрачунала с националистичким позивом на историзам“.

Туцовић је за живота објавио више од 600 чланака у домаћим и страним часописима, написао је неколико брошура и превео више дела Kарла Маркса, Августа Бабела, Kарла Kауцког и других левичарских теоретирача.

Туцовић и политика

Политички ангажман Димитрија Туцовића огледао се у организовању разних радничких зборова, у синдикалном и партијском раду, уређивању и писању за Радничке новине и Борбу, превођењу текстова и остало.

Секретар партије постао је 1908. У том периоду је ишао у Беч и Берлин и учествовао на различитим теоретским расправама, те стекао значајан углед у социјалдемократским круговима тог времена. Познавао је Kарла Kауцког, Розу Луксембруг, Лава Троцког и друге виђеније европске левичаре.

Туцовић је заступао идеју о Балканској федерацији о којој се говорило на Првој балканској социјалистичкој конференцији у Београду 1910, иако је она била знатно старија.

Није заборављен

Многе улице и неке школе носе име Димитрија Туцовића. Његова највећа биста са трга Славија у Београду, премештена је неколико десетина метара даље на плато код зграде Народне банке Србије. Занимљиво је да је један од ретких Неалбанаца који и даље има улицу у Приштини. Током Другог светског рата партизански одред из Ужица носио је његово име.

Тачно на 60 година од његове смрти – 1974, приказана је и серија Димитрије Туцовић по сценарију Милована Витезовића, а у режији Едуарда Галића.

Leave a Reply