Знало је руководство Либије да је проналазак подземних језера у земљи где је вода траженија од нафте пун погодак.
Власти су објавиле да ће направити осмо светско чудо. Циљ је био да се из подземних језера цевима испод Сахаре вода допрема до Триполија, Бенгазија, Сирта и других места која су у Либији готово сва груписана дуж медитиранске обале, са могућности проширења на Чад, Судан, Нигер и Египат.
Осим да напаја свој народ водом, подземна река је према Гадафијевој визији требала да учини Либију независном од увоза хране и воде и да њена територија буде зелена као застава Џамахирије. Западне силе су одмах овај пројекат назвале „хобијем бесног пса и пројектом сујете.“
Ово ремек дело инжењерства и животни сан Гадафија почиње да се реализује 1984. године када пуковник полаже камен темељац у фабрици за израду цеви у Бреги.
Хиљаде радника раде на пројекту Велике вештачке реке, од којих су многи били и из бивше Југославије. Одлазили су у ту Либију на рад и инжењери и радници, и лекари и медицинско особље, грађевинци, механичари… Огромне послове по Либији је радио Енергоинвест, Хидроградња и ко зна колико још фирми са простора бивше Југославије.
Није без разлога била и авионска линија Сарајево-Београд-Триполи и то два или три пута седмично. У Београду је било и представништво авиокомпаније Libyan Airlines.
За првих 10 година ископано је 1.300 извора на дубини од 500 метара. Први крак реке са свежом водом кроз систем цеви дуг 2 800 километара стиже у Триполи 1996. године. Недуго затим свежу воду добијају Бенгази, Сирт и остали већи градови. Око Бенгазија следеће године одмах почињу да се зелене млади виногради, пољопривредници добијају субвенције и воду по повољној цени.
Kако је Либијска централна банка била у стопроцентном власништву државе и све је финансирано бескаматним кредитима, Гадафи је наставио да шири своју вештачку реку кроз цеви пречника 4 метра, које су спречавале да вода испари у пустињи.
УНЕСKО је 1999. године наградио Гадафија и пројекат Велике вештачке реке за значајан научни допринос у наводњавању сувих подручја. Светска банка одмах усваја политику приватизације извора воде и наплату по тржишној цени, која ће варирати у складу са законом понуде и потражње. Одједном, Гадафијева Велика вештачка река постаје битан део те слагалице.
До 2011. године Гадафијев систем Велике вештачке реке се разгранао на преко 4000 километара подземне мреже преко које се питком водом снабдевало 70% становништва Либије. Гадафи је до овог тренутка у свој пројекат највећег система за наводњавање на свету уложио 30 милијарди долара.
План је подразумевао да последње две фазе Велике вештачке реке буду завршене 2025. године, кад би систем за наводњавање култивисао 155 000 хектара пустиње. Либија би тада постала независна од увоза хране и воде. Уз обиље своје чисте воде, уз богате изворе најбоље нафте и стабилну привреду, Либија би постала независна од других и појачала би свој утицај у свету.
Гадафи свој план Велике вештачке реке није успео да заврши због једноставних околности, убили су га. „Хуманитарна интервенција“ је од јаке и стабилне државе направила змијарник рата и поприште страдања. НАТО је 22. јула 2011. године кренуо са ваздушним нападима на Брегу. Најинтензивније ударе вршио је на фабрику у Бреги која је производила масивне бетонске цеви за систем Велике вештачке реке и била је једина таква у Либији.
Овај напад је уништио и витални део мреже и изазвао је хуманитарну катастрофу огромних размера. Након 2011. године Либија је упала у хаос, на власти су две владе једна са седиштем у Триполију која је међународно призната а друга непризната влада у Бенгазију која контролише исток земље, ту су још и десетине разних милиција и паравојних формација које контролишу неке делове земље. Пројекат није настављен а и оно што је било у процесу завршетка није завршено, мрежа је доста запуштена и уништена а међународно призната влада Либије нема новца да овај пројекат заврши нити има контролу над територијом на којој се налази велики део ове мреже. Због расула који влада Либијом преко њене територије прелазе хиљаде избеглица из Африке које иду ка Европи. Пре неколико година појавиле су се и слике и снимци са пијаце робова у Либији. Управо је Гадафи упозорио да ако се уништи стабилна Либија да Европу очекује поплава миграната. У марту 2011. године, у интервјуу за телевизијску станицу Франце 24, Гадафи је упозорио да без јединствене и стабилне Либије „неће бити никога да контролише велики број миграната из Африке и Блиског истока који ће бежати у Европу“ – Милиони избеглица преплавиће европске границе и дефинитивно изненадити западне политичаре – изјавио је либијски лидер Моамер Гадафи неколико месеци пре него што је брутално погубљен.
Гадафи 2011. година.-„Слушајте ме сад, ви људи из НАТО! Бомбардујете зид који стоји на путу мигрантима из Африке ка Европи, и терористима Ал Kаиде. Тај зид је Либија. Ви сте га разбили. Ви сте идиоти, и горећете у паклу због хиљада миграната из Африке, и због подршке Ал-Kаиди. То ће бити тако. Ја никада не лажем. Не лажем ни сада“, написао је Гадафи у отвореном писму које је објавио руски дневни Завтра у мају 2011. неколико месеци пре него што је убијен.