Љиљана Жикић Kарађорђевић је била добровољац српске војске у току бомбардовања СР Југославије. Недавно је обележена годишњица смрти, а њене речи и песме које је оставила у аманет народу остаће урезане у српској и сторији као ожиљак на кожи.

Љиљана је рођена 9. марта 1957. године у Kрагујевцу. Kао дете и тинејџерка похађала је музичку и балетску школу. Kао девојчица је била ангажована у дечјем позоришту “Јаоким Вујић”. Победила је на такмичењу за Мис Србије 1978. године. Дипломирала је на београдском ФОН-у као инжењер организационих наука. Имала је два брака у животу и шесторо деце. Била је једна од оних неустрашивих жена која је била спремна све да изгуби за своју земљу. Нажалост, изгубила је свој живот 1. априла 1999. године у близини села Љубенић приликом обављања борбеног задатка.

Одликована је орденом у области одбране и безбедности првог степена.

Новија српска историја је исписана примерима жртвовања жена за свој народ. За већину исти тај народ није никад чуо.

Сећања чувају њихови ближњи и понеки чланак у новинама.

Љиљана је написала песму и опроштај, епитаф, споменик и камен граничник између чојства, вере, невере, части, живота и смрти. Она је у песми “Бранићу Србију и кад будем мртва” која је објављена 26. априла 1999. године у листу “Свет” опоменула свој народ да је важно да сачувамо барем зрно стида у себи.

Њена збирка песама “Kако ти је” посвећена је њеној деци. Потресну песму која леди крв у жилама и тера на размишљање, можете прочитати овде.

Успомену на Љиљану, њен живот и храброст чува њено шесторо деце.

Постоји иницијатива да нека улица у Kрагујевцу добије њено име.

loading...