Бомбардовали смо Србију, она пропада ми профитирамо, зар није ред да им помогнемо? То пита немачки дневник Јунге велт у тексту о последицама бомбаровања осиромашеним уранијумом СР Југославије 1999. године.

Под насловом „Последице рата – дугоготрајно ћутање, бивша СР Југославија 20 година после НАТО напада“, берлински лист доноси опширан извештај и преноси утиске са недавно одржаног међународног симпозијума у Нишу о последицама употребе муниције са осиромашеним уранијумом.

Немачки дневник износи податке да је у Србији у току 78-дневног НАТО бомбардовања употребљено 15 тона осиромашеног уранијума и 289.536 кластер бомби на 333 места широм земље, те да је у тим нападима страдало 3.500, а рањено 10.000 људи, да је знатно девастирана инфраструктура земље, разрушена хемијска индустрија у Панчеву и завод Застава у Крагујевцу.

Аутор текста Герд Шуман, дугодишњи познавалац прилика на Балкану, констатује да су последице рата још велике, а да значајних побољшања нема на видику, те додаје да су и у Републици Српској 1995. изведени слични напади уз разарање инфраструктуре и да озбиљне процене говоре да се тиме укупан обим негативних последица знатно увећава.

Јунге велт пише да општу ситуацију у Србији илуструју подаци да се годишње исели између 50.000 и 70.000 углавном стручних људи и подсећа да је хамбуршки Ди Велт 5. фебруара оценио да је стање такво да „Србија крвари, а Немачка од тога профитира“.

О последицама употребе уранијумске муниције на симпозијуму су расправљали правни, медицински и други експерти из Србије, Италије, Бугарске, Русије, Грчке, Малте, Немачке и Швајцарске, а заједничка мисао свих излагања је била да се коначно нешто чини и покреће, преноси берлински лист, пренела је Срна.

Јунге велт пита које консеквенце могу да се извуку у вези са употребом осиромашеног уранијума, за људе и околину тако опасног оружја која је уследила у ратовима у Југославији и Ираку уз кршење међународног права.

„Шта ако је право још и након 20 година право победника? Зар нападачи не би морали да сносе трошкове за обнову хемијске индустрије у Панчеву и завода Застава у Крагујевцу? Исто тако за разорене циљеве у БиХ. Према садашњим околностима, ова питања још остају отворена, али се ипак морају поставити зато што су то егзистенцијална питања“, наводи немачки дневник.

Лист цитира немачког медицинског стручњака професора Клаус-Дитера Коленду да су иза производње и употребе осиромашеног уранијума САД и Велика Британија, те да је, осим Балкана, муниција са осиромашеним уранијумом употребљавана у Авганистану, Ираку, Сомалији, вероватно у Либији и на крају у Сирији са укупно око 2.500 тона баченог уранијума.

Advertisements

1 KОМЕНТАР

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here