Аида Ћоровић доспела је у жижу јавности тако што је јајима гађала мурал на којем је осликан Ратко Младић у центру Београда. Она је на мурал бацила неколико јаја, да би затим, када су јој полицајци пришли да је приведу, почела да вређа припаднике МУП-а јер „нападају жену“.

Међутим, широј јавности име Аиде Ћоровић није познато, па се многи питају ко је жена која је изазвала скандал у центру Београда и којој због тога по друштвеним мрежама подршку пружа опозициона, другосрбијанска квазиелита.

„Нестраначка личност“ која је била члан неколико странака

Аида Ћоровић је рођена 1961. године у Новом Пазару, а студирала је архитектуру и историју уметности у Београду.

Како се наводи на сајту Отвреног парламента, до ратних збивања на простору бивше СФРЈ „бавила се ликовном критиком, археолошким и архитектонским истраживања“, да би потом постала „мировна активисткиња ангажована у Београдском кругу, Центру за антиратну акцију и организацији Жене у црном“.

Ћоровићева је једном приликом истакла да је на њен активистички живот пресудно су утицали догађаји 9. марта 1991. године када је учествовала у демонстрацијама. Занимљиво, док у Хрватској и Босни и Херцеговини најекстремније политичке опције на челу са Фрањом Туђманом и Алијом Изетбеговићем имају, практично, плебисцитарну подршку, у Београду се организује покушај пуча у којем, између осталог, учествују и организације за које данас знамо да су финансиране из иностранства. Члан једне од тих организација била је управо Аида Ћоровић.

Она се после учлањује у Грађански савез, а потом и Социјалдемократску унију, странку која је учествовала у формирању Демократске опозиције Србије.

Као „нестраначка личност“ касније улази у Демократску странку 2013. године, а од априла 2014. до јуна 2016. била је народна посланица у Скупштини Србије.

Активизам плаћен из иностранства

Године 1997. у Новом Пазару, Аида Ћоровић оснива невладину организацију “Urban-IN”, чији је била и директор. Ова невладина организација из иностранства добила је велику подршку и што је још важније – донације.

Новчана средства су долазила из Норвешке, Швајцарске, Енглеске, Сједињених Америчких Држава, а и од других организација, попут Сорошевог “Фонда за отворено друштво”, “Freedom house”, “Norwegian fondation”, “GMF”, “ODOF Palme Center” и других.

На мети увек Срби

Током свог рада Ћоровићева је више пута критиковала Српску православну цркву, захтевајући да плаћа порез, али и причама о наводној педофилији у СПЦ. Критике других верских заједница су, са њене стране, наравно изостале.

Ипак, посебно место у раду Аиде Ћоровић заузимају “злочини српских војника над Бошњацима у Босни и Херцеговини”, што је нешто што она најчешће потенцира на својим профилима на друштвеним мрежама. С друге стране, индикативно је што се злочинима над Србима она готово никада не бави. Српске жртве јој вероватно нису превише интересантне.

Када се мало боље погледа, видеће се да се „борба за људска права“ Аиде Ћоровић на крају некако увек своди на нападање свега што је српско. Како другачије описати, на пример, протест против откривања споменика Стефану Немањи у Београду, на којем је такође учествовала ова „активисткиња“.

Она је тада оценила да споменик оснивачу лозе Немањића не представља традицију и културу Србије и да Стефан Немања „није део наше историје“.

  • Онај ко је отишао да види макар једну задужбину Стефана Немање или средњовековну цркву, он зна да ово није наше наслеђе – рекла је тада Ћоровићева.

Да ли је и то „борба за људска права“ или, можда, борба против људских права, али само Срба? Или можда Аида Ћоровић мисли да Срби нису људи?

24sedam.rs

1 KОМЕНТАР

Leave a Reply