А на кога ће, ако неће на Српску Православну цркву? Као симбол очувања вере и националног идентитеа кроз веокве, не постоји место где су Срби као народ били угрожени, а где прво није нападнута СПЦ. Таква је ситуација и данас. Таква ситуација је била и некада. Ево како су се Православни јунаци борили за нас данас у окупираној Босни и Херцеговини… ⁣

„Стотине Срба, особито попова, вукли су жандари кроз улице градова, у оковима, тукли некима орахе на глави, а друге излагали и наређивали свету да их јавно пљува као издајнике“. Генерал Оскар Поћорек је октобра 1914. закључио како је већи дио свештенства и српских учитеља инфициран духом нелојалности према Монархији, да би почетком сљедеће године његов наследник, Стјепан Саркотић, оптужио православно свештенство да је затровало народну душу и да је главни кривац за догађаје у земљи. Погубљења и хапшења православних свештеника у Босни и Херцеговини почела су и пре званичног почетка рата. ⁣

Већ 25. јула 1914. ухапшен је, мучен, а потом у близини Дервенте убијен парох Ђорђе Петровић из Осјечана. Петар Лазаревић обешен је 24. августа 1914. у дворишту тузланског војног затвора. Војни суд осудио је Лазаревића зато јер је у Калесији наводно изјавио: „Живјела Србија која нас је ослободила“. У Бијељини су објешени свештеници Перо Симић из Црњелева, те Михаило и Душан Маринковић из Балатуна. Свештеник Трифко Максимовић из Илијаша стрељан је 16. септембра 1914. у Семизовцу са још 16 ухапшених Срба. Дана 12. августа 1914. обешен је свештеник из Ластва-Корјенића Видак Парежанин, осумњичен да је са групом присталица ковао заверу против власти и био у вези са црногорским четама. Са конопцем око врата, непосредно пред смрт, узвикнуо је:⁣

„Бог је и правда с нама, побједа ће бити наша, доље Аустрија, Живјела Србија“!⁣

Аустроугарска војска је крајем јула 1914. ухапсила је свештеника Јосифа Кочовића заједно са 40 политички сумњивих лица и спровела их у затвор у Фочи. Истовремено је ухапшен свештеник Владимир Поповић. Очекујући офанзиву српске и црногорске војске аустроугарске власти су на два моста преко Дрине за таоце поставиле шест угледних Срба из Фоче.

Advertisements
--

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here