Бошко Обрадовић је коначно успео у животу. Одувек је тај каријерни чачански гребић говорио да му је животни циљ да уђе у историју, да буде упамћен по неком великом делу. И ево, успео је.

Остаће Бошкић, нема никакве сумње, упамћен као први љотићевац у историји који подржава педерске бракове и који се залаже за то да се гејевима дозволи усвајање деце.

Није смешно, озбиљна је ствар. Бошко Љотић Обрадовић лакмус је папир српске реалполитике. Политике која се, нажалост, ових месеци изродила у најобичнију трговину. И то ону на мало, пиљарску транге-франге трговину утемељену на старом, добро знаном вашарском принципу: Ко набије, тај добије.

Код Бошка и његових, јелте, све може и ништа није свето. Не би ли се некако и негде докопао било какве функције, спреман је Бошкић да изда све око себе, па и самога себе. Он који је до прекјуче био ватрени заговорник љотићевске теорије крви и тла и као такав загрижени противник „болесних педерчина које шетају по центру Београда“ (његов цитат, наравно), он који је до јуче оптуживао тајкуна Ђиласа да је највећи лопов који је икада ходио српском политиком, он који је Вука Поздерца Јеремића означавао као издајника Косова који је са Тадићем поставио границу на Јарињу и Брњаку, тај и такав „он“ данас је у коалицији са „педерчинама“, „лоповом“ и „издајником“. И још је да би ушао у пакт са свима њима, недотавник недотавни, поништио одлуку Главног одбора Двери и преконоћ се одрекао свих до јуче најближих сарадника који су му веровали на реч да је искрени и доследни „српски националиста“.

Бошко је, да ли ме разумете, доказ. Доказ, најпре, да српска опозициона политика данас заправо не постоји. И друго, важније, доказ да ће Александар Вучић, ако га здравље послужи, владати Србијом још дуго, дуго, бар негде до 2030. Јер треба бити политички имбецил па гласати за Бошка у коалицији са „педерчинама“, „лоповима“ и „издајницима“. И треба бити баш много глуп па поверовати да су данас у Србији политички имбецили у већини.

Но, никаква штета. Не бих ја данас и овде да кукам над судбином Бошкића и његових. Богу хвала што су сви они баш такви и што никада више неће доћи на власт. Него, никако не би ваљало ако бисмо, као друштво и држава, дозволили Бошку Обрадовићу и сличнима да данас и овде некажњено примењују љотићевске насилне методе. Да бију жене и слабије од себе. Опасна је то сорта. Свашта њима може да падне на памет. И зато, само по закону.

Драган Ј. Вучићевић

Извор: informer.rs

Advertisements