Монтенегро нема историју, то је мутант творевина која мора да се одрекне свих темеља – Црне Горе да би оправдала своју сврху и улогу. Држава која се одриче Његоша, „сатанизује“ митрополита Амфилохија и протерује Матију Бећковића осуђена је на бруку, довијека, рекао је у интервјуу за ИН4С колумниста и менаџер прве руске међународне школе у Београду Бошко Козарски.

У току су бројна обиљежавања 100 година од краја Великог рата. На тај догађај тамну мрљу бацио је званични Париз – прво са заставом непостојеће државе Косово на катедрали Нотр Дам, а онда и са самим распоредом сједења, па се Хашим Тачи нашао тик уз свјетске лидере, док је предсједник Србије (која је имала незаборавну улогу у Првом смјетског рату) нашао у четвртом реду. Да ли је крива „абецеда“ или данашња Француска није наследник оне Француске која је заједно са Србијом била једна од одлучујућих земаља које су окончале Велики рат?

–Ако завиримо мало дубље у нашу „заједничку борбу“ видјећемо да смо сваки пар чарапа „добијен“ од Француза у току Великог рата дебело платили, а сваки метак преплатили.

И тада су нам помагали колико и кад су морали, било због уцјене руског цара Николаја, било због својих тренутних потреба. Објективно, Србија Париз не занима. Француска је бивша империјалистичка сила која иако данас нема такву моћ, гаји такву идеју и однос према малим државама и народима, посебно афричким.Међутим, Француска одавно и није она сила која је носила барјак слободарске Европе. Париз одавно није град светлости, а овим последњим чином постао је тамно лице лажних помирења. Скандалозно је да у првом и другом реду централне трибине на церемонији стогодишњице побједе над свјетским агресорима сједе турски предсједник, њемачки канцелар и албански сепаратиста, док предсједник најстрадалније савезничке државе седи у „магарећој клупи“. Француска се осрамотила, али не треба очекивати да се искупи, јер у њиховој дипломатији ништа није случајно. Наравно, ми нећемо извући закључке, већ ћемо Макрона дочекивати као каквог месију или рођеног брата.

Када говоримо о самој 100-годишњици од завршетка рата, у Црној Гори су уприличене бројне свечаности, али није било држвне прославе. Штавише, званична Црна Гора осудила је прославе, лажирајући историју да су Срби били окупатори. Како се онда може тумачити Ђукановићева посјета Паризу, ако сам негира да је Црна Гора била на исправној страни рата?

-Све оно што гледамо у Подгорици последица је ритуалне егзекуције Црне Горе од стране креатора Монтенегра уз громогласно ћутање потомака сердар Јанка. Монтенегро нема историју, то је мутант творевина која мора да се одрекне свих темеља Црне Горе да би оправдала своју сврху и улогу. Држава која се одриче Његоша, сатанизује Амфилохија и протерује Бећковића, осуђена је на бруку, довијека. Посјета Ђукановића Паризу исто је што и посјета Тачија, прилика за „ходник дипломатију“, тако то треба посматрати.

Предсједник Русије Путин разговарао је са Тачијем у Паризу, томе у прилог иду и бројне фотографије на којима се види руковање Путина и Тачија. Портпарол руског предсједника Дмитриј Песков рекао да се Путин са свима срео током Париза, па и са Тачијем, док је Таши за за „Клан Косова“ оцијенио да је „састанак са Путином недостајао Косову на међународној сцени“ и да је то „велико достигнуће“ и корак за косовску дипломатију. Како Ви то тумачите?

-Замислите да Путин развије добре односе са Приштином, шта би Америка урадила у том моменту? Замислите да Путин има најјачи утицај на Тачија, а не фамилија Клинтон, можда би се Јенкији повукли из јужне српске покрајне, можда би српски манастири продисали, а ситуација би се можда преокренула. Политика је, да извините, курва и свако ће са сваким уколико има интерес. Наравно, увек треба размишљати и о могућим и испланираним дипломтским маневрима који данас нису видљиви, а испланирани су три корака унапред. Ништа није онако како изгледа, то је једино сигурно. Вратимо се на Француску, на наше пријатеље како каже политички врх Србије. Они су позвали Тачија на ову церемонију, они су окачили заставу тзв. Косова у Нотр Даму, а ми смо замјерили Путину што се руковао са њим. Многи српски политичари су се више пута руковали са истом особом, неки су чак и у коалицији, па им нешто и не замјерамо. А Путину не можемо замерити, јер што би он био већи Србин од Срба.

Ви сте менаџер прве руске међународне школе у Београду, можете ли наше читаоце упознати боље са школом и да ли сте задовољни број ђака који похађају Вашу школу?

-Поред државних, српских школа, сопствену дјецу Београђани могу образовно укалупити по њемачком, америчком, турском, либијском, индонежанском, француском и британском образовном моделу. Дуго је Београд био ускраћен за школу која ће гајити словенски дух, у којој неће бити „ноћи вештица“ и дискутабилних пакета сексуалног образовања. Од прије двије године у Србији ради Прва руска међународна школа „Валентина Терешкова“! Прва, јер таква до сада није постојала ван Русије. Руска, јер ради под патронатом Министарства просвете Руске Федерације. Међународна, јер је већ, осим Руса, похађају и дјеца из Србије, Казахстана, западне Европе… Школа која је већ угостила космонауте, глумце, сликаре и педагоге из Москве у склопу посебних предавања и интерактивних радионица са ученицима. Доступност је посебна предност ове школе у односу на поједине прозападне фабрике карактера. Број ђака расте из године у годину и радујем се што ће једна од oдабрана група дјеце и младих Београђана проћи кроз образовни систем који је званично међу десет најбољих на свијету.

loading...