Непуне три недеље пошто му је рођена ћерка Анђела, полицијски резервиста Божо Петковић, хицима из снајперске пушке припадника ОВК убијен је 19. априла 1999. године за време НАТО бомбардовања и то у селу Орлате на Косову.

Смртоносни хици погодили су га право у срце, након што је његова чета упала у заседу терористичке Ослободилачке војске Косова. Искрварио је после неколико минута и издахнуо на рукама најбољег друга.

Његова супруга Јасмина, тешко је поднела губитак супруга, а бол осећа и данас, 19 година касније.

Међутим, да живот пише романе и режира невероватне сцене показо је један догађај који је Јасмина данас поделила на свом Твитер налогу.

– Кад изгубљене ствари нађу пут до тебе. Мој покојни супруг 1996. године. Данас је снимак дошао до мене – написала је она уз видео на којем се види њен супруг са својим друговима из јединице.

Наиме, она је добила снимак из, како наводи, 1996. године, на којем се види њен супруг како даје изјаву за РТС где објашњава како његова јединица функционише.

– Стално смо заједно, од прве вежбе. Ако један оде од других аутоматски остали извлаче дебљи крај – рекао је он.

Снимак је на истој друштвеној мрежи поделила и његова старија черка Катарина уз потресну поруку.

– Боже колико је леп и колико лепо прича, не могу… 200 пута сам гледала – написала је она и додала да „не може речима да опише колико је био леп и колико је прелепо што није знао да казе слово „р“, како је чудно изговарао „с“ и „ш“.

– Гледам снимак стоти пут – написала је она.

Супруга га молила да се не враћа на ратиште, а он ми је рекао да не може да остави другове.

Према речима његове супруге Јасмине, када је са бебом изашла из породилишта, ситуација је била језива. Чуле су се сирене, медији су јављали о нападима.

– Тог 6. априла, на Велики Петак, бануо је Божо ненајављен. Те ноћи није спавао. Ујутру сам га молила да се не враћа, али није било шансе, рекао ми је: „Не могу да оставим другове, оно доле је страшно“. Поздравили смо се пољубио је децу и никада га више нисмо виделе – дрхтавим гласом је причала Јасмина.

--

Leave a Reply