Споменко Гостић био је најмлађи борац Војске Републике Српске који је се са само 14 година придружио рату а одликован је и Медаљом заслуга за народ. У марту 1993, током гранатирања српске војске дечак је тешко рањен да би на данашњи дан, пре 26 година преминуо и сахрањен је са страдалим саборцима на сеоском гробљу.

Рођен је 15. августа 1978. у Добоју. Основну школу похађао је у Маглају, али је због избијања ратног сукоба у Босни и Херцеговини није завршио.

Године 1992, почетком рата, живио је са мајком Миленом у селу Јовићи надомак Маглаја. Село је било окружено насељима са већинским муслиманским становништвом, па се убрзо нашло на првој линији фронта. На почетку рата, тачније у мјесецу априлу умрла му је мајка, па је остао да живи са баком која је септембра 1992. године погинула у гранатирању села од стране тзв. Армије Републике Босне и Херцеговине.

„Док моја нога не крочи на Маглај, ја не идем одавде“, говорио је када је добио могућност да изађе из ратног ужаса и свој дечачки живот настави у Паризу.

У офанзиви муслиманских снага на планину Озрен народ се повукао из Јовића, а Гостић је са неколико војника остао да брани село. У марту 1993, у гранатирању положаја српске војске, пет војника је погинуло, а Гостић је тешко рањен. Умро је 20. марта 1993. у Јовићима на Озрену, а сахрањен је са страдалим саборцима на сеоском гробљу у Горњем Улишњаку.

Advertisements

loading...