ИЗВОР: ПРИСМОТРА

У проевропској и проамеричкој јавности, име Бранкице Станковић увек се помиње са дозом страхопоштовања и поноса. То је случај захваљујући документарној емисији Инсајдер, чији је аутор управо она. Захваљујући Инсајдеру, Бранкица Станковић је на западу стекла репутацију најбољег истраживачког новинара на овим просторима. Мало је познато да иза Бранкице Станковић и њеног пројекта стоји мрачна прошлост, као и да је она користила веома сурове методе да дође до својих циљева, који су углавном били финансијске природе.

Емитовање Инсајдера почело је 2004. године на телевизији Б92, која је, у то време, била главни амерички сателит у Србији. Иако се Инсајдер увек ословљавао као објективна емисија истраживачког типа, свима је било јасно да је њен прави циљ дискредитовање америчких непријатеља, ниподаштавање националних интереса и блаћење Србије у целини. Бранкица Станковић је овај посао обављала више него успешно, па је током година добила многобројна признања и награде од стране запада. Зато је у аутошовинистичким круговима она данас узор, икона, а о њеном наводном жртвовању зарад истине препричавају се малтене легенде. Истина о овој новинарки сасвим је другачија. Бранкица Станковић је имала добар извор информација, знала је у суштини све што се дешава у земљи, али ове информације користила је примарно да се обогати. Наиме, мало је познато да је Станковић дословце рекетирала људе о којима је знала компромитујуће информације. Она је практично убеђивала своје „жртве“ да купе њену тишину.

На управо овакав начин је, пре 15 година, Бранкица Станковић покушала да рекетира једног познатог политичара, који је и данас активан на политичкој сцени Србије (име познато редакцији). Станковић је тада имала веома компромитујуће информације у вези дотичног политичара, али му је отворено рекла да их неће износити у јавности ако јој на рачун буде уплаћена одређена свота новца. Пошто је политичар ову понуду одбио, Бранкица Станковић је почела да уређује емисију управо о њему. Међутим, Станковић је касније сазнала да је политичар снимио разговор у којем га она рекетира, па је зато обрисала сваки траг емисије која се бавила његовим аферама, страхујући да би политичар могао да јој се освети. Наводно је дотична епизода Инсајдера била у потпуности снимљена, монтирана и спремна за емитовање, али је у последњем моменту повучена, зато што је било јасно да би врло брзо на насловним странама свих дневних новина била откривена сурова истина о њеној ауторки.

Убрзо су све афере дотичног политичара „заборављене“ и он никад није споменут у било којој емисији Инсајдера. Није познато колико је тачно јавних личности Бранкица Станковић рекетирала на овакав начин, али зна се да је она врло селективно избацивала информације у јавност. Током прве деценије 21. века главна тема њених емисија углавном су били тадашњи опозициони политичари или клишеизоване „мрачне деведесете“. У модерном издању Инсајдера, са друге стране, на мети је садашња власт. Овакав лицемеран начин извештавања доприноси теорији да се у емисијама Бранкице Станковић налазе само људи који не могу или не желе да плате њену тишину. Мит о Бранкици Станковић још увек је поприлично јак. Инсајдер данас има свој сајт, а емисије се често емитују на луксембуршкој Н1 телевизији. Међутим, неопходно је знати да је Бранкица Станковић пре свега мафијаш, „рекеташ“, а да је најмање истраживачки новинар. Њој није стало до истине и објективности, већ искључиво до богаћења на ћутњи. Из овог разлога Бранкица Станковић је, у најмању руку, саучесник западних сила у уништавању Србије.

ИЗВОР: ПРИСМОТРА

--

Leave a Reply