Кажу да Черчил никада није изговорио чувену реченицу да ће велики антифашисти у суштини бити највећи фашисти у будућности – то, што је цитат лажан, међутим, не значи да његова суштина није истинита, а потврде овог аксиома добијамо на глобалном нивоу сваког дана у невероватним размерама. Просечан читалац, који нема ни времена ни интересовања да гледа класичне фашистичке баљезгарије планетарне антиФА дружине, да би се уверио у ову тезу, не мора претраживати архиве изјава из далеких светских престоница. Не мора чак ни до, за нас из провинције, далеког Београда, где лидери некакве опозиције, баштинећи феминизам, називају жене курвама јер мисле другачије од њих,чувајући плурализам, каменују телевизије чије им се истраживање не свиђа, негујући грађанско друштво прете избијањем зуба и набијањем на колац и бранећи своју демократичну традицију најављују црначко силовање и вешање оних који заступају другачије ставове. Да порочни Винстон можда никада није рекао истину, али то не значи да она свакако није истина, довољно је скокнути до Суботице, где скупина окупљена око НАТО комунисте Малагурског, ситног рекеташа Бранка Жујовића (све са средњим именом) и психијатријског болесника и насилника Половине терорише већину другачијег убеђења од њиховог, ускликујући „држите фашисту“ док се служи фашистичким методама које би се и најистакнутијим протагонистима те идеологије гадиле или биле одбачене као претеране и радикалне.

Још једна истина важи за противника антиглобализма који је радо виђен у НАТО централи и слободара који се поноси злочиначком петокраком (апсурда ли, Борисе од Канаде), човека коме је у вишедеценијској новинарској каријери највеће достигнуће што је Љиљин кум (јел тако, човече са средњим именом) и противника насиља који је због насиља хапшен (прескоче се некад лекићи, Половина). То што немате У на капи и не шетате тако кроз Суботицу, не значи да немате У у срцу и што не покушавате да медијски трујете ту Суботицу; срећом, имајући у виду ваше веома лимитиране способности, те намере ће и остати у домену покушаја, и то врло лошег успут.

Да није тако, писали би о усташкој пропаганди, Томпсону и мајицама у мултикултуралном граду и осудили их, уместо да осуђујете оне који су на те појаве указали; да није тако, нападали би све оно што су годинама пљачкали и девастирали Суботицу, уместо што у њихово име нападате човека који је девастирање зауставио, али му је грех што је Србин; Да није тако, борили би се против опскурних аутошовиниста, уместо што их ви као још оспкурнији још израженији аутошовинисти промовишете. Да није тако, писали би истину, а не текстове наручене за бурек и јогурт и да није тако, знали би да медиј не чини регистрација у надлежним институцијама, већ вама непознате категорије као што су интегритет, ауторитет, знање и друштвена одговорност, између осталог. И да није тако, не би вас одавала скраћеница вашег портала: јел тако, Слободна Суботицо, да не кажемо СС редакцијо?

Иако сам вам као изразито штетном елементу више пута пожелео катанац, ревидирао сам те ставове: било би штета да у збиљи не постоји комичнија и неспособнија група, убеђена у своју озбиљност, него што је то Алан Форд у фикцији. Замислите ту муку да моја маленкост, али и Суботичани, морају наћи нову групу којој ће се смејати и подсмевати сваки дан? Потрајте што дуже!

Ипак, драги СС-овци, док трајете и лајете инфрапекинезрском фреквенцијом на човека који има подршку огромне већине Суботичана због још неких категорија вама непознати (вирните у речник под: рад, резултати, знање, углед, можда помогне), морам Вам упутити један јаван позив.

За разлику од Вас, лажних „новинара“, а без лажне скромности, у својих тридесет година, био сам уредник дневних и недељних новина, портала и председник релевантних медијских удружења и организација: зато вас позивам на отворену дебату, да вам објасним разлику између комичног фашизма и озбиљног новинарства. Где год и кад год хоћете, са вашом публиком (коју немате) и вашим модератором: ја вам не нудим пушење курца, преваспитавање и остале методе (против којих немам ништа и чијег протагонисту подржавам), већ аргументе и истину која ће вас понизити.

Рачунајте то другарском понудом: нисте вредни за дебату, вредни сте за курс. Где вас не бих примио. Лоши сте полазници. Размислите, док од сиће коју добијате за сплачине које сервирате узимате тај бурек и јогурт.

PS: Наредне године планирам да се добро усвињим код Срећка Ћирјаковића на слави, ако вам треба лајв или профи фотке, јавите, договорићемо се. То је, уосталом и крајњи домет вашег „истраживачког новинарства“. Очекујем нека европска признања за та ваша достигнућа

PPS: Пушење курца вам не нудим не из мојих високо моралних побуда, него из здравствених разлога. Где је велика гужва, ту је и пуно болести.

Томо Ловрековић