Британска влада формира јединицу за превентивна дејства на Западном Балкану, батаљон који би се састојао од 600 припадника елитне формације САС, момака тек пристиглих из Сирије. Зашто је Балкан важан у овом контексту? Због изградње руских коридора нафте и гаса и кинеских трговинских токова. У том контексту за Српску је 2018. година пресудна, 2018. је година опстанка. Србија треба да буде јасна и отресита. Ако Британија полаже право на Балкан, и Србија и Српска имају право на националне интересе
У ауторском тексту за Аналитички форум Предраг Ћеранић, декан Факултета безбедносних наука Универзитета Бањалука, наводи и да је одлуци Владе Уједињеног Краљевства претходила је расправа, коју је у Дому лордова иницирала делегација која је боравила у БиХ.
Закључак је јасан – Уједињено Краљевство се мора вратити на Балкан (иако одлази из ЕУ). Да ли се и ова политичка одлука може посматрати у контексту безбедносних пријетњи по БиХ. Гдје би био стациониран британски војни контигент? Каква би му била улога? О томе нити ко говори нити пише.
Да ли је политика која је планирала Брегзит блиска неоконима и да ли Брегзит за циљ има повратак империјалног сјаја? Као чланица ЕУ Британија не би могла водити политику која би била „уз нос“ Немачкој и Француској, главним осовинама ЕУ.
Зашто је Балкан важан у овом контексту? Енергетска безбедност као појам долази у први план. Изградња руских коридора нафте и гаса и кинеских трговинских токова, на које Немачка није имуна, јер се ради о земљи са снажном привредом и врхунском технологијом, али без енергетских ресурса, ствара зебњу на Острву од могућности јачања евроазијских веза. А сви ти „токови“ и путеви са Истока на Запад воде кроз Балкан.
Руско-турско приближавање, савез који је у доброј мери довео до расплета сиријског „чвора“ и коначног слома тзв. Исламске државе, али и преуређења односа на Блиском истоку, знак је за узбуну.
Сличног су мишљења и у америчком Конгресу, где се и поред свих несугласица, демократе и републиканци лако договоре када су у питању Руси. У припреми је политичка одлука у виду декларације која ће садржавати смернице о одбрани ЕУ од енергетске зависности од Русије, за што је неопходно Русију држати даље од Балкана.
Захтеваће се и редефинисање односа са значајним чланом НАТО (Турском) која све дубље пада у „руски загрљај“. Русија се оптужује за подривање ЕУ, мешање у америчке изборе, подривање кључних институција САД. Оптужују је чак и за Брегзит.
САД ће балканским земљама пре оштрих мера понудити финансијску помоћ у медијском организовању како би се одупрле Русији, али и економску помоћ и сарадњу. Указиваће се да Русија користи гас и нафту као политичко оружје.
Након Брегзита Лондон постаје политички независан од Брисела и потпуно аутономан. Балкан је оцењен као подручје од виталног интереса за Британију. Остале дипломатске активности биће усмерене према Индији и другим земљама које су у „златно доба“ биле под доминацијом Круне.
Ресурси ратне флоте јесу десетковани, носачи авиона пуни мањкавости, али ће се све решити подршком грађана. На азијским морима Уједињено Краљевство ће следити политику САД, посебно амерички однос према Кини и Северној Кореји.
Све у свему, тенденције за опасан развој ситуације на Балкану више су него видљиве. Лако је извући закључак да су идеална места за потпаљивање сукоба са недефинисаним и нејасним исходом првенствено Косово, југ Србије и БиХ. Из низа изјава познатих дипломата уочава се да неће одустати од „македонског сценарија“ у Српској, а опозиција већ најављује да октобарски избори неће бити регуларни и да их неће признати.
С друге стране, Бакир Изетбеговић у разговорима са странцима провлачи тезу да су све одлуке Народне скупштине Српске нерегуларне, јер у донесене без подршке коалиције домовина. Наравно, не пада му на памет да спомене права Срба у парламенту Федерације БиХ и кантоналним скупштинама.
Да ли су Срби технички могли уложити вето у тим институцијама? Свакако да се треба присетити изјаве министра Мектића да је Заев у Македонији спровео демократију са другим народом. На сваком састанку са странцима министар, који је постао икона СДС, истиче да је у Српској диктатура, да се не поштује изборна воља грађана, да је на сцени самовоља Милорада Додика, да је народ у страху због све веће милитаризације коју спроводи „Лукачева полиција“, да Додик неће отићи лако кад изгуби власт те зато јача полицију да га заштити од властитог народа итд.
Министар је неуморан у оптужбама, али му је властити народ непозната варијабла. Грађани Српске све више верују председнику Додику, а и популарност министра Лукача рапидно расте. Посланици који напуштају СДС јавно говоре да народ неће подржати издају и да 200.000 пројектованих бошњачких гласова неће донети победу кандидатима Савеза за промене.
Стога Српска мора стварати механизме за заштиту уставног поретка, јер ко то може оспорити жељу Републике Српске да штити Дејтонски споразум. Српска се мора озбиљно припремити за одбрану Дејтона. Треба анимирати младе, држати трибине, предавања, указати на могуће матрице рушења Српске и њених институција.
Треба се на време суочити са субверзијама, дезинформацијама, великом злоупотребом друштвених мрежа, које ће имати за циљ да дезавуишу младе. За Српску 2018. година је пресудна, 2018. је година опстанка.
Србија треба да буде јасна и отресита. Ако Британија полаже право на Балкан, и Србија и Српска имају право на националне интересе. Да ли је то легитимно, да ли је легално? Наравно да јесте!
Извор: informer.rs / anfor.org
