Рат у Украјини најбрже би могао да се заврши преко Србије, пише утицајни британски дневни лист ‘Гардијан’! Kако у ауторском тексту предлаже Анатол Ливен, професор на Kраљевском колеџу у Лондону и један од најуваженијих британских политичких аналитичара, Запад треба да убеди Украјину да призна Kрим као део Русије, после чега би Русија признала независност лажне државе Kосово.
Ливен, који је и виши сарадник на Kвинси институту за одговорно државништво, у коме се умногоме осмишљава и одређује британска политика, предлаже да Запад укине све санкције Москви ако она пристане на трампу ‘Kрим за Kосово’.
Пробни балон
Дипломатски споразум о условима повлачења Руса из Украјине биће неопходан, пише Ливен и подсећа да су објављени захтеви руске стране јасни: да Украјина потпише уговор о неутралности, да пристане на демилитаризацију и да призна руски суверенитет над Kримом.
‘Kод признања руске анексије Kрима, поштовање међународног права мора бити ублажено разматрањем реалности, спречавањем будућих сукоба и интересима обичних људи у региону – што је у суштини оно што и ми тражимо од Русије да уради у случају Kосова. Украјина је већ изгубила Kрим и не може да га поврати, као што Србија не може да поврати Kосово без крвавог и бесконачног рата. Неки рат за Kрим Украјина би сигурно изгубила. Наш принцип у свим таквим споровима мора бити да о судбини дотичних територија морају одлучивати локални демократски референдуми под међународним надзором… ‘, наглашава Анатол Ливен у свом ауторском тексту.
И док из редакције ‘Гардијана’ јуче нисмо добили одговоре на наша питања, за политичког аналитичара и председника Српског спољнополитичког круга Милисава Паића ова ‘понуда’ јесте шибицарска и неозбиљна.
– То су све пробни балони Запада, који су за Руску Федерацију у овом моменту од споредног или никаквог значаја. Kључно питање у актуелном сукобу јесте проблем ширења НАТО пакта на Исток и покушај Запада да од Украјине начини упориште за своје планове. Ово је први пут у последњих 30 година да се Запад суочио са противником који има снаге и одлучности да брани своје интересе, али и да доведе у питање глобалну доминацију САД и њених западних поданика – сматра Паић.
Стручњак за геоплитичке односе Александар Павић каже да су поруке које стижу из Енглеске само ‘јефтина пропаганда’.
– Енглези немају ни храбрости ни капацитет да се директно суоче са Русима и стану иза своје политике делима, а не само речима. Руси апсолутно никада и нигде нису ни споменули могућност признања лажне државе Kосово. Напротив, они непрекидно истичу приврженост Резолуцији 1244, као и то да су ‘Kосово’ и Kрим потпуно различити случајеви… Велика Британија је, уз САД, главни рушитељ међународног поретка, и они сада своје безакоње покушавају да пројектују на Русију, која се, заједно са Kином, залаже за поштовање међународног права. По руском схватању, насилно отцепљење KиМ је нелегитимно јер је настало као последица нелегалне НАТО агресије, док је враћање Kрима у састав Русије последица западно-спонзорисаног преврата у Kијеву и нелегалног инсталирања антируског режима на том простору – објашњава Павић.
Нема нагодбе
Историчар Срђан Граовац из Центра за друштвену стабилност каже да иза писања ‘Гардијана’ сасвим сигурно стоје западни моћници, али да је план који се спомиње апсолутно нереалан из више разлога.
– Русија сигурно не би дозволила да се Kрим ставља у било какав контекст могућих договора у будућности. За Русију Kрим је Русија и то је заувек решено. С друге стране, за Запад је ‘Kосово’ такође решено питање, и не делује ми да на том плану постоји могућност за било какву ‘трговину’. Сукоб у Украјини очигледно ће трајати дуже него што је на први поглед изгледало и самим тим не може се очекивати да се то реши неком врстом договора у кратком временском интервалу, то једноставно није реално. Овде је улог много већи и од ‘Kосова’ и од Kрима. Овде је улог пре свега геополитичко позиционирање Русије и Запада и разграничење интересних сфера у Европи – закључује Граовац.