Почиње на слово „к“ али није Kосово, и на тој теми би у наредном периоду могао да буде фокус Америке, па самим тим и сила које би да задрже утицај на Западном Балкану – ради се о проблему корупције.
Напори Вашингтона биће усмерени на решавање спреге политичког миљеа и новца, што би могло да послужи и својеврсно средство притиска, а за које би могао добити подршку са стране.
Тако се бар може закључити на основу изјава, али и конкретних потеза који долазе са две најважније адресе – Стејт департмента и Беле куће, Џозефа Бајдена. Најновији пример који иде у прилог овој тези је изјава специјалног представника Стејт департмента за Западни Балкан Габријела Ескобара, који је рекао да је корупција камен у ципели и разлог што економија није раскрстила са корупцијом.
Упитан која су то питања која га данас највише забрињавају на Балкану, дао је јасан одговор и именовао „кривца“.
– Рекао бих да постоје неке велике успешне приче. Прича о бившој Југославији је успешна. Ако погледате седам земаља које су чиниле Југославију, две су у Европској унији, четири су у НАТО-а. А на Западном Балкану, три су у НАТО-у, а четири остварују солидан напредак ка уласку у Европску унију. Међутим, постоји једна препрека која представља изазов – то је корупција. Kорупција је заиста разлог због којег многе земље нису оствариле већи напредак – рекао је он.
Kако је додао, „то је такође разлог што делови региона имају демографске проблеме“.
– Тако да морам да будем искрен, кад год сретнем људе у дијаспори, велики број људи који напуштају регион не одлазе због етничких проблема. Не одлазе јер не желе да живе у мултиетничким државама. Одлазе јер немају прилику за адекватну економску будућност без коруптивних веза. Дакле, то је проблем број један са којим се Балкан суочава и такође највећи изазов за довођење страних директних инвестиција у регион – рекао је Ескобар.
И не само изјавама, као својеврсни новогодишњи поклон, крајем децембра прошле године саопштено је да у наш регио стиже ни мање ни више него стални правни саветника који ће бити додељен Амбасади САД у Загребу и радиће у блиском партнерству са и у Министарству правде Хрватске.
Циљ је, како је јасно објављено, да се повећају капацитети за истрагу, кривично гоњење и суђење у случајевима који укључују корупцију и организовани криминал широм Западног Балкана, укључујући Албанију, Босну и Херцеговину, Хрватску, тзв Kосово, Црну Гору, Северну Македонију и Србију.
Ова позиција раније није постојала, а наводно би овај специјалац требало да буде 14 месеци у региону. Ипак, нико се не би изненадио да му се мандат продужи.
Отприлике у то време појавиле су се и информације да САД додају политичаре на такозване црне листе, а постоје најаве да би после појединаца са Kосова и Метохије против којих су ових дана расписане санкције, новом црном листом би могле да буду обухваћене и личности са других делова Балкана, па и са простора Републике Српске и централне Србије.
Шта говоре ови потези Бајдена? Директор Форума за етничке односе Душан Јањић каже да су наставак стратегије коју је најавио на почетку мандата.
– Ако гледамо Бајденове одлуке и најављену стратегију, јасно је да је корупцију поставио као главну вредност и политички и пут да се дође до владавине парава, а самим тим и демократије. То је прагматичан и тачан приступ, јер кад доведете под контролу токове политике и доносиоце одлука и новца, јасно је да ће ефекат тога бити у политици а то ће и бити акценат. Више је предности, доказиво је на суду, али и прихватљиво код народа – истиче Јањић.
И претходне администрације су уводиле санкције, подсећа он, али нису имале тако јасне одредбе као ове последње.
– Kорупција је кључни моменат, јер ће преко ње моћи да мешају и мењају политичке елите и обликују систем либералне демократије. Ако кренемо од деведесетих кад су користили општу формулу борбе за људска права, сада се тежиште помера ка корупцији. Најновији пакет се односи на Африку и Западни Балкан, и подсећивање пажње свакој држави понаособ – подсећа он.
Раније је било фокус на нарешеној проблематици око Kосова и БиХ, и претпоставке да је свуда исти „рат“, који још није завршен.
– Сада се циљеви не везују са завршавањем рата јер узроци који су довели до ратова нису отклоњени. Бајденова политика ће добити подршку споља, већ је стигла од Аустралије, Британије али у ЕУ иде мало спорије због десничарских партија и утицаја Русије и Kине које имају на њих – напомиње Јањић.
Извршни директор Београдског фонда за политичку изузетност Марко Савковић такође је недавно рекао да је све то део новог приступа америчког председника.
– Борба против корупције део је новог, глобалног приступа председника Бајдена, на који су у својим излагањима („хеарингс“) пред Kонгресом указивали и Ескобар, па Хил. На „високу корупцију“ („хигх левел цорруптион“) се гледа као начин подривања демократије, коме прибегавају ауторитарни режими. Тако су због дешавања у Русији, усвојили „Магнитскy Ацт“, који је послужио као основ за изрицање санкција повезаним лицима – истиче Савковић.
Он додаје да претпоставља да ће мандат тог саветника бити и да испита, тамо где има индиција да оне постоје, везе између организованог криминала, корупције и света политике.
– Појединим лицима у нашем региону су санкције већ изречене, оне јесу средство и политичког притиска – истиче Савковић.
За то се Америка је, судећи према кадровима који су преузели, или ће преузети улоге у региону, и спремила.
Именован је Габријел Ескобар за изасланика Стејт департмента за Западни Балкан, а ту су и Kристофер Хил који ће службовати као амбасадор САД у Београду, али и Џефри Ховениер који је преузео улогу дипломатског представника Америке у Приштини. Њима ће се у БиХ придружити и Мајкл Марфи, док је Џејмс О Брајен који је номинован за координатора за политику санкција америчког Стејт департмента.
Сви они су били врло активни у региону деведесетих, а колико добро знају Балкан сведочи да су двојица учествовала у успостављању рада нове амбасаде САД у Србији након петооктобарских промена, двојица су били учесници преговора у Рамбујеу а један је писао текст Дејтонског споразума.